Indisputable axiomatic ethics postulate Необориви аксиоматски постулати етике αΩ (alpha to omega) English – Србски

alpha_omega
Neither one of my two homelands understands how close we are to the above image, at present being only:

broken brick American flag

Serbian flag boy

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
Indisputable axiomatic ethics postulate
Неиѕбежни аксиоматски постулати етике
αΩ (alpha to omega)
English – Србски

 

 

1. Freedom is by far the greatest value ever conceived by mankind, and it only has one steel based postulate – the TRUTH. Freedom, may, or may not give birth to democracy, justice, fairness, other social values but all of that is in the hands of the ruling government – and sadly enough “might makes right”. One must often fight for Freedom against his own government at great peril, but it’s always well worth the fight. Passivity, apathy, indifference are the only ways to give in to the rise of tyranny. The more compliant we are the less of a chance is there for our success, but the more irreverent we are – the greater the chances. Seemingly, there shouldn’t be much of a difference between all the people populating our planet – but that’s rather perfunctory, superficial and deceptive, because there are peoples who are more noble than others: Native American Indians waged war only for food, fertile plains, but never to conquer or enslave – similar goes for the Serbian people. The exact opposite is seen with tribes of Huns, Avars, Franks, Normans, all Germanic tribes. Of course the Anglo-saxon tribes (today’s Brittish and today’s Americans) belong to the same ethnic background. Never underestimate the role of the Catholic Church which conquered, butchered and massacred upwards of 2 million Mexican Maya native Indians. Horses were unknown in the Western hemisphere which is an equivalent of Julius Caesar attacking Gaul with Prinz Eugen Panzir Division tiger and panther tanks.Without truth there is no freedom and where ther is no freedom there is no truth – especially if unenlightened, ill-educated, des-informed, apathetic, indifferent.

Слобода је засигурно најплеменитији концепт људског ума, а уједно држана на гвозденим постулатима – ИСТИНЕ. Слобода може, али не мора, донети демократију, правду, права, исправност, друге друштвено значајне вредности, али док год је ИСТИНА у рукама државе – нажалост само победници пишу историју како им драго. Често се човек мора сам суочити са својом државом у борби за истину, тиме ризкујући своју добробит и благостање. Пасивност, апатија, нерешеност, неодлучност, сви воде право у тиранију. Што више смо утучени, мирни, послушни – то мање добрих прилика за успех, али оног момента кад постанемо непослушни, организовани, шансе нам се удесетостручују. Изгледа, да не би требало да постоји велика разлика између свих људи који насељавају нашу планету – али то је прилично заводљиво, нетачно, површно и варљиво, јер постоје људи који су племенитији од других: Индијанци Америке, Амерички урођеници Индијанци су водили рат само за храну, плодне равнице , али никада не да освајају или поробљавају – слично са српском народом. Тачна супротност се види код племена Хуна, Авара, Франака, Нормана, свих германских племена. Наравно, англосаксонска племена (данас Британци и данашњи Американци) припадају истој етничкој припадности. Никада не потцењујте улогу католичке цркве која је освојила, заклала и масакрирала више од 2 милиона индијских мексичких урођеника Маја. Коњи нису били познати на западној хемисфери што је еквивалент Јулију Цезару нападању на Галију са тигровима Принц Еуген Панцир дивизије и танковима Пантера, Тигрова. Без истине нема слободе и где нема слободе нема истине – поготово ако је човек непросвећен, необразован, неук, апатетичан, равнодушан, незаинтересован.

Iliya Pavlovich, PhD
consider looking at my books at: http://www.lulu.com/spotlight/iliya

alpha_omega

Бог у штрафтастој мантији, God in striped robes, Dios en túnicas a rayas

Illustration by Mark Alan Stamaty.

Бог у штрафтастој мантији
God in striped robes
Dios en túnicas a rayas

Serbian, Spanish, English

Iliya Pavlovich, PhD copyright 2018

 

USA-NATO Confetti Corporation
USA-NATO Confetti Corporation

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Haција испраног мозга
са капиталним незнањем уз масивну глупост

Данас сам се срео са Госпођа Драганом (пензионерка са око 68 година, нешто мало живела у Кењади – Канади, комнтаришемо шепртљу Вучића и његово обећање да стиже повећање пензија.
Госпођа Драгана рече: Само нека он мени врати оно што ми је узео – лако ће свако да прихвати повећање ако икад дође дотле….бла бла бла бла.
Наравно, ја будала по обичају питам кретенско питање: којим средствима мислите да се изборите за било шта у овој земљи док су ови Србомрсци на власти? Прц, оде разговор у бунар. Након ћутологије од пар минута видим да жена нема шта да каже, па предложим борбу против било кога ко не представља интересе Србије…
Госпођа Драгана мени одбруси – Нисам ја националиста….
Не могах да прећутима па питам: Значи нисте патриота који воли своју земљу и нисте спремни да се борите за своја права, пензију и било шта српско.
Госпођа Драгана ме очас исправи: једноставно нећу да припадам тој групи који су започели ратове и убијају где год стигну.
Поново ја упаднем у своју клопку речима да је национализам синоним за патриотизам, родољубље, а та пензија неће сама пасти с неба ако се неко не бори за њу. Па наставим са дефиницијом Национализам или народњаштво је концепт који у суштини представља приврженост сопственом народу и држави.
У ширем смислу, национализам може значити приврженост властитом народу и његовим интересима, занемарујући интересе других народа.Појам се такође односи на доктрину или политички покрет по којем нација дефинисана у оквирима етничке припадности или националне културе, има право да конституише независну, суверену или аутономну политичку заједницу, базирану на заједничкој историји и судбини.
Сад наравно букне госпођа Драгана и почне још више да лупета, прво националсоцијализам – то су Хитлерови нацисти а не патриоте, и јос неких пар идиотлука да ми паде на памет реченица од најмлађег сина Хенрија 2гог, који рече: Таман кад бих пламсао у дивљој ватри, нико ме не би ни запишао да угаси пожар – његов најстарији брат Ричард Лављег Срца одговара: Јел хоћеш да креснем кремен и да видимо колико је то истина? Исто се тако ни ја бих испишкио на залуђену госпођа Драгану, не знам како да пламса, док год је овако испраног мозга.
Да припомогне својој супрузи Господним Милисав, поче да ми објашњава како је то све исто.
Наравно, ја будала – (беспослен поп и јариће крсти), па додам Немојте Милисаве са семантиком а он сиромах зину, очигледно нима те животиње у његовом обору, па кренем да разјасним: По широј дефиницији, семантика (реч потиче од грчког семантикос, или „значајно значење“ изведено од сема, знак) је наука која изучава значење речи. Семантика се често сврстава насупрот синтаксе, и тада се узима да семантика изучава шта нешто значи, док синтакса изучава структуре/облике онога чиме се нешто изражава (нпр. нечег написаног или изговореног).
Наравно, у њиховим застакљеним очима видим да још дуго и далеко имам да пливам узводно, а посебно ми се смучило стално прекидање, таман посла да сам се уплео да објашњавм шта је парламентаризам и колико је непристојно упадати у реч особи која вама нешто расветљава или објашњава. Ту моје наде пропадоше на дно мора борби као тежак ленгер. Установим да је просветитељство и основно образовање сигурно први корак у правцу било каквог напретка.
Семантика се разликује од онтологије (науке о егзистенцији) јер више говори о употреби речи него о значењу онога на шта реч упућује. Ово се огледа у аргументу „То је само семантика“, када неко покушава на основу онога што је истинито о речи извести закључак о томе шта је истина о свету.
Могуће је идентификовати још неколико значења речи семантика. Семантика је део лингвистике која се традиционално дефинише као наука о значењу речи, фраза, реченица, и текстова (било целих или њихових делова). Семантици се може приступити теоријски и емпиријски (нпр. психолингвистика). Декомпозиционо гледиште о значењу каже да значење речи може да се анализира атомистички, тако што ће се дефинисати њени подлежни саставни делови, тзв. примати. На овом гледишту заснован је језик мисли. Једно од предмета науке о значењу су сложенице, као и многобројни лингвистички изрази (хомонимија, синонимија, антонимија, полисемија, паронимија, хипернимија, хипонимија, меронимија, метонимија, холонимија, егзоцентричност, и ендоцентричност). Семантика обухвата и изучавање тематских улога, структуре аргумената, и њихову везу са синтаксом. Семантика се такође бави значењем и референцом, истинитим условом и анализом дискурса. Прагматика се често сматра делом семантике. Сетим се Христове Беседе на Гори – Јеванђеље по Матеји: Не бацај бисере пред свиње – и ту се тихо повучем испред овог бродом лудака (Das Narrenschiff (“The Fool-Ship”), a 15th-century German poem by Sebastian Brant.
У закључку овог увода схватих тужно стање где видим само себе и још тројцу који би се заузели за добробит Србији а уз то имали храбрости да јавно испоље свој патриотизам – родољубље.
Инат, непокорност, истинољубље и слободарство су најстабилнији ослонци српске нације и културе, да их нисмо имали сви би завршили или на Косовз, Марици, Чегру, Тимочкој Крајини или другде. Али имадосмо и Вожда Карађорђа, и Милоша Обилића и Стевана Синђелића и хајдук Вељка и тако даље ад инфинитум. У једном свом раније писању сам паметно закључио да ни сам отац нашет српског језика не би могао да нас разуме (много бре кулирамо и лајкујемо), храброст смо на неком бувљаку заменили за дрчност, некултуру, а племенитост за набуситост. Не знам који идиот је правио такве погодбе али нас је много оштетио.
Као што узех Вука за пример, да ставимо прст на чело и да се запитамо да ли би наши непревазиђени сатиричари (Радоје Домановић, Јован Стерија Поповић, Бранислав Нушић), могли да опстану у овом нашем данашњем паклу. Можда Домановић, јер је већ написао Мртво море.
Имамо лошу одлику да се често поредимо са Американцима (моја друга домовина) и да указујемо како смо паметнији и довитљивији од њих. С обзиром да Американце и њихов народ познајем у ситна црева да вас замолим да не лупетате. Само држава Тексас је скоро површине целе Европе. Просечан Американац никад није био ван Америке а пасоше има између 4% и 6% значе коме треба пасош кад ни у Мексико не иду. Ми бар знамо да употребимо по неку немачку реч: мало морген, шофершајбна, куплунг, шпорет итд., шпанску реч панталоне смо скроз отели или ми њима или они нама, француски армоар је код нас ормар. Ту и тамо на радију се чује и нека Каљинка или француска, италијанска песма. Шта од свега тога они јадници тамо имају? НИШТА. Што би се онда поредили са пропалитетима? Зар није боље поредити се са Русима, Французима, Италијанима, Немцима? Сигурно да јесте, али то нама нешто не гиба, јер увиђамо своју инфериорност, глупост, лењост и остале прљавштине. Исто тако и Госпођа Драгана чека да јој се врати смањена пензија али неће дупетом да мрдне. С обзиром да смо у великој већини тупоглава и нешколована нација – као што се да видети примера првог параграфа, нема потребе да вас нешто пазим и дадиљам, него овако простачким језиком крк-у-брк, па нек се буни и Драгана и Милена и Стојана, је сам већ питао Панту пекара да ли би се заузео за Драганину отету пензију пошто она неће да буде националиста, и Панта ми забрани улазак у његову пекару.

Ова кратка и свежа (јучерашња) андегдота само зарад оне Његошеве: У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци!
Или: Самообмана је убитачна и за људе и за народе
Познајем само петорицу људи, који су способни, школовани и паметни довољно да умеју проценити дубину провалије испред нас. Колико је 5 људи наспрам 7, 8 или 9 милиона? Једва 1.2%. Нешто ми се не мили да се ломатам за разне Гордане, Пантe пекара ако сви они чекају да им падне с неба. Треба неко да се попне на небо да млати те благодетне шљиве, али ми се све више чини да нећу ни ја да терам кера. Од тих петорице свима нам је од 65 до 82 године и ми полуслепи и полуглуви деде да се јашемо са неправдама као Дон Кихот са ветрењачама за добробит свију а ви да чекате неке преварантске донације ММФ-а, Еворпске Заједнице и сами своју главу под јарам да гурате са све уларом – то се зове дужничко ропство – мени савест забрањује да улазим у то село. Ви изволте. А ево вам и новог продавца Библије, ја своју већ имам друга ми не треба, али ето ѕа вас:

Могу и да вам преведем свих 10 команди тачно овако:
1. Дај паре
2. Лову на сунце
3. Дај харач
4. Овамо се плаћа закат
5. Узели смо ти земљу
6. Загадили смо ти воду
7. Сад хоћемо ваше ћерке и синове да се лајкују са нама па онда сви да кулирамо
8. Нема мрдања има да останеш на тој земљи и да је радиш за нас
9. Поклони се новом Богу у штрафтастој мантији.
10. Нови Бог у штрафстастој мантији има видео надзор над целим светом немој случајно да изврдаваш моје штрафтасте команде.

 

С обзиром да је претходна анализа имала неких 600+ странаа ово ће бити смо кратка монографија са мање од стотинак страница – знам да народ не воли да чита, на сопствену штету али водећи се тиме држим овај део нарочито кратак и концизан.
Да се прво разумемо да у Србији нема ни Д од демократије, ово је владавина руље по принципу какистократије – погледајте моју претходну књигу и тамо је све појашњено. ПРЕДУСЛОВ ЗА БИЛО КАКВУ ДЕМОКРАТИЈУ ЈЕ СЛОБОДА А МИ СЛОБОДУ НЕМАМО – ТАЧКА, Погледате развој париске комуне, пад Бастиље – затвора, први чин је био СЛОБОДА, није то случајно баш тако почело, С обзиром на мањак људства вође револуције (Робеспијер, Дантон, Мара – јакобинци) Њихов гнев је био тако ужасан да су уследиле масовне ликвидације Монтањарског конвента (са супарничким идејама) и гиљоине су се вероватно усијале од константног рада – е то је оно чему наши политичари треба да се радују – ја лично бих сваком главу двапут секао и побијао глогов колац кроз срце. Мишљења сам да је тај гнев производ тако бруталне владавине Луја 14тог и Мари-Антоанете, који су се разбацивали новцем док је народ ужасно патио – и Србију видим на сличној историјској прекретници. Једноставније речено, мора постојати корелација где је мерљиво којим путем што дуже угњетавани и пљачкани од стране амебоидне, импотентне и пљачкашке власти то ужаснији резултат до кога неминовно мора доћи. Видим бар 20 до 50 позитивних и лаких решавања, а да задржимо и Косово и Војводину а не да нас Могерини и тамо неки левачки савези НГО Кандић, Бисерко, повлаче за нос и протерују по неким судовима где је казна већ донета пре него што је човек укорачио у судницу. Ова револуција у Француској се звала париска комуна па одатле извор речи комунизам што је преводу само заједница, није никакав баук, да не мислите да ће Броз да се повампири – неће. Тражимо само слободу, независност и транспарентност. Ако остатак Србије неће да се залаже за вишље циљеве, не морам ни ја. Али барем да вам илуструјем како се једноставно и брзо може доћи до решавања најтежих проблема:
1. јака самостална пољопривреда, сточарство, ратарство, виноградарство
2. Образовање – не школство које ради по застарелим методама
3. Бела куга – пад наталитета – здравство
4. Одливање мозгова ван Србије
Е сад на једном листу папира сваки члан владе (уз Божију помоћ нека буде војна власт) да се изјасни у оквиру свог сектора шта и како планира да изведе за наредних 5 месеци, 5 година или било ког другог пратећег временског основа уз одговор како се тим делањем повећава и буџет и војна моћ Србије – без врдања. И било која власт да дође, да схвати један од простих закона физике са лоптом – што је јаче удараш ка земљи – лопта толико више одскаче од земље. Мишљења сам да овако једноставна питања може и свако дете да одговори ако има чисту савест уз искрене намере, само фукара може овде да проба да изврдава а за такве случајеви преки војни суд истог дана. С обзиром да све партије морају бити укинуте – или смо ми Срби неопевани тупавци који јос нису научили како да се понашамо у демократији, али пре ће бити да ни раније ни данас нисмо имали праву слободу да би могли да размишљамо трезвено и доносимо праве одлуке – стога, партије, коалиције, капут (Kaput – nemacka rec za gotovo – schluss, verboten – zabranjeno), ферботен, избацујемо из оптицаја.
По мојој рачуници, након ангажмана комунале полиције до максимума и драконских закона за све врсте прекршаја нарочито у медијима – граматичке грешке, прелаз Л у О, палатализација, једнина, множина, бројеви, родови, убацивање страних речи сурово кажњавати, али тако да казне расту геомеријском прогресијом и да листа криваца сваки дан објављује у неком формату да би и сам народ научио на туђим грешкама.
Чврсто сам уверен да лоше постављена дилема доводи до лоших резлтата и ствара још веће проблеме. Нећу да улазим у психолошку подлогу овог става, ако вас сврби погледајте РЕБТ (Rational Emotive Behavioral Therapy). Тај когнитивни процес је почео један од мојих професора још 1946те године и данас доминира модерном психотерапијом, чак и овде има пар професора који следе тај правац. Најједноставније – нема те болести (првенствено менталне) која сада држи целу нашу нацију у овако ужасном стању пасивности и апатије. Све се то може излечити и довести на своје место. Ко нам смета? Па политичари наравно. Ко би други. Да пробам једном илустрацијом да вам дочарам колико нам се зло пише:
Спреман сам да следим сваког ко има бољу идеју и брже решење, али сам мало скептичан, јер овакву комедију од расула нисам могао да нађем ни у Кафкиним апокалиптично апсурдним романима, нисам знао да овакав ужас може постојати. Сигурно сте и ви чули за латинску изреку завади па владај (divide et impera), докле да чекамо да се албански апетити шире и северно од Ниша, пензионери кукају, земљорадња паралисана, образовање кљакаво, деца беже из земље јер им Цеца, Синди, Минди и Венди дају кретенске представе о успеху кроз курвање и сакаћење српског језика и духа. Кад се неко сетио Његоша, Домановиха, Стерије, завета Немањића, чика Јове Змаја, недао Бог да се заинатим да поредим све то са духовним богатством свих ових фашистичких земаља где наша деца хрле.

Copyright cartoonstock.com ID atan908

When we deceive ourselves that we chose the lesser of two evils, we somehow forget that it was us that chose the evil in power today.

 

EN ESPANOL:
Lavado de cerebro encadenado
con ignorancia de capital con estupidez masiva

Esté atento a las similitudes entre Serbia y Cuba, pero las diferencias son mucho mayors.
Hoy me encontré con la Sra Dragana (se retiró con cerca de 68 años de edad, vivía en una pequeña Canada sin nada – chapucero Canadá, hablavamos sobre fracas de presidente Vucic y su promesa de aumentar las pensiones llega.
La Sra. Dragana dijo: Solo déjelo devolver lo que me ha llevado: será fácil para todos aceptar el aumento si alguna vez llega a … bla, bla, bla, bla.
Por supuesto, tontamente me hago una pregunta idiotica astuta: ¿Qué medios crees que estás luchando por algo en este país mientras estos serbios están en el poder? Pendejo, él va al pozo. Después de unos minutos de ver, veo que la mujer no tiene nada que decir, por lo que propongo luchar contra cualquiera que no represente los intereses de Serbia …
Dragana me cepilla bruto, duro y rapido: no soy nacionalista …
Entonces no puedo renunciar, entonces le pregunto: Entonces usted no es un patriota que ama a su país y no está listo para luchar por sus derechos, pensiones y cualquier otra cosa en Serbia.
La Sra. Dragana me corrigió con sarcasmo: simplemente no pertenecería a ese grupo que comenzó las guerras y mató a donde vinieron.
Nuevamente, caigo en la trampa con las palabras de que el nacionalismo es sinónimo de patriotismo, patriotismo, y esta pensión no caerá solo del cielo si no se lucha por ella. Así que continúo con la definición Nacionalismo o nacionalismo es un concepto que esencialmente representa el compromiso con la propia gente y el estado.
En un sentido más amplio, el nacionalismo puede significar apego a su propio pueblo e intereses, ignorando los intereses de otras naciones. También me refiero a una doctrina o movimiento político según el cual una nación se define en términos de etnicidad o cultura nacional, tiene el derecho de constituir una política independiente, soberana o autónoma. comunidad, basada en la historia y el destino común.
Ahora, por supuesto, el desconcierto de madame Dragana comienza a paralizar aún más, el primer socialismo nacional: estos son los nazis de Hitler y no los patriotas, y otros idiocomes caen en la sabiduría de una frase del hijo más joven, Enrique II, que dijo: “Si estuviera en llamas Nadie me habría pedido que apagara el fuego, su hermano mayor, Richard el Corazón del León, respondió: “¿Quieres que rompa el cuarzo y veas cuán cierto es?” Del mismo modo, no habría impreso en la paralizada Sra. Dragana, no sé cómo flaquear, siempre que este sea un cerebro con el cerebro lavado.
Para ayudar a su esposa, Sr. Milisav, comenzó a explicarme que todo es lo mismo.
En esta ocasión, vi que ya estamos en el fondo de la estupidez.
Por supuesto, soy un tonto – (un iglesiano padre solitario y mandibulas son bautizados), así que agrego a No Milisavi con una semántica, y él es un hijo pobre, obviamente no hay ningún animal en su centavo, y voy a aclarar: Por definición más amplia, la semántica (la palabra deriva de los semánticos griegos, o “significado significativo” derivado del punto y coma, el signo) es una ciencia que estudia el significado de la palabra. La semántica a menudo se clasifica frente a la sintaxis, y luego se necesita la semántica para aprender lo que significa, mientras que la sintaxis estudia las estructuras / formas de lo que expresa (por ejemplo, algo escrito o pronunciado).
Por supuesto, en sus ojos vidriosos, veo que tengo que nadar río arriba durante mucho tiempo, y he sido particularmente cauteloso con la interrupción constante, el trabajo oportuno que logré explicar qué es el parlamentarismo y cuán indecente es caer en la palabra de una persona que te ilumina o explica algo. Aquí mis esperanzas cayeron al fondo del mar como un gran problema, de mui pesado ancla. Establezco que la Ilustración y la Educación Primaria son ciertamente el primer paso para cualquier progreso.
La semántica difiere de la ontología (la doctrina de la existencia) porque habla más sobre el uso de las palabras que sobre el significado de a qué se refiere la palabra. Esto se refleja en el argumento “It’s Only Semantics”, cuando uno trata sobre la base de lo que es verídico acerca de la palabra para llegar a una conclusión sobre cuál es la verdad sobre el mundo.
Es posible identificar algunos significados más de semántica. La semántica es una parte de la lingüística que se define tradicionalmente como una ciencia del significado de palabras, frases, oraciones y textos (ya sean completos o partes de ellos). La semántica se puede abordar teórica y empíricamente (por ejemplo, psicolingüística). Una vista en descomposición del significado dice que el significado de una palabra puede analizarse atómicamente, definiendo sus correspondientes partes constituyentes, recibir. Este lenguaje se basa en el lenguaje del pensamiento. Uno de los temas de importancia son los complementos, así como numerosas expresiones lingüísticas (homonimia, sinonimia, anthonymy, polisemia, paronymy, hipernippy, hiponimia, mermonium, metonimia, holonomía, exocentricidad y endocentricidad). La semántica también incluye el estudio de los roles temáticos, la estructura de los argumentos y su relación con la sintaxis. La semántica también trata sobre el significado y la referencia, una condición verdadera y el análisis del discurso. La pragmática a menudo se considera parte de la semántica. Recuerdo las palabras de Cristo en el Monte – Evangelio de Mateo: no arrojes las perlas delante de los cerdos – y me retiro silenciosamente frente a esta nave de locos (Das Narrenschiff (“El Barco Tonto”), y el poema alemán del siglo XV de Sebastian Brant.
Al concluir esta introducción, me di cuenta de la triste situación en la que solo me veía a mí y a otros tres que se encargarían del bienestar de Serbia y junto con ellos tuvieron el valor de manifestar públicamente su patriotismo: el patriotismo.
Contrariosmos (inat), la incredulidad, la veracidad y la libertad son el apoyo más estable de la nación y la cultura serbias, de que no los tendríamos a todos en Kosovo, Marica, Cegar, Timocka Krajina ni en ningún otro lado. Pero también tuvimos Vozd Karadjordje, Miloš Obilić y Stevan Sinđelić y Hajduk Veljko, y así sucesivamente hasta el infinito. En uno de mis primeros escritos, llegué a la sabia conclusión de que incluso el padre del idioma serbio no podía entendernos (somos muy alegres y arrulladores), reemplazamos el coraje en un mercado de pulgas con un pésimo círculo, y la nobleza de la sagacidad. No sé qué idiota hizo tal contrato, pero nos hizo mucho daño.
Cuando tomé Vuk, por ejemplo, me puse un dedo en la frente y nos preguntamos si nuestros insuperables personajes satíricos (Radoje Domanovic, Jovan Sterija Popovic, Branislav Nusic) podrían sobrevivir en nuestro infierno actual. Quizás Domanovic, porque ya escribió el Mar Muerto.
Tenemos una mala reputación para comparar a menudo con los estadounidenses (mi segunda patria) y señalar que somos más inteligentes y más ingeniosos que ellos. Desde que conozco a los estadounidenses y su gente en el intestino delgado, les pido que no molesten. Solo el estado de Texas se encuentra casi en toda Europa. El estadounidense promedio nunca ha estado fuera de Estados Unidos y los pasaportes tienen entre 4% y 6%, lo que significa que necesita un pasaporte cuando ni siquiera va a México. Al menos sabemos que lo usamos para una palabra alemana: una pequeña manana, gasa, cocina, camarero, etc., hemos secuestrado por completo los pantalones de palabra en español, ya sea para nosotros o para ellos, el armario francés es con nuestro armario. Hay un Kaliinka o una canción francesa, italiana en la radio. ¿Qué hay de todas esas personas pobres allí? NADA DE NADA. ¿Qué se compararía con los fracasos? ¿No es mejor compararlo con los rusos, los franceses, los italianos, los alemanes? Claro que sí, pero no nos conmueve, porque vemos nuestra inferioridad, estupidez, pereza y otras suciedades.
. Del mismo modo, Sra. Dragana está esperando que se le devuelva una pensión reducida, pero no se mudará. Ya que estamos en la gran mayoría de tupoglavas y naciones no educadas, como puedes ver en el primer párrafo, no hay necesidad de que cuide de ti y te dé algo, pero este tipo de lenguaje libre krk-u-brk, que así sea, y Dragan y Milen y Stojan Ya le pregunté al Panta panador y el chofer de autobus, si retiraría la pensión de Sra. Dragana porque no sería nacionalista, y Panta me prohibió ingresar a su panadería.
Esta breve y fresca (ayer) andegdota solo para la de Njegosheva: ¡Es bueno ser bueno en bien, los héroes son héroes conocidos, solamente en Guerra y confrontaciones armados!
O: la abnegación es autosuficiente para las personas y para el nacion.
Solo conozco a cinco personas que son capaces, educadas y lo suficientemente inteligentes como para poder evaluar la profundidad del allanamiento que tenemos enfrente. ¿Cuántos son 5 personas versus 7, 8 o 9 millones? Apenas 1.2%. Algo que no me gusta holgazanear para varios Gordana, Pante Bakers si todos esperan caer del cielo. Alguien tiene que trepar al cielo para cortar esas benditas ciruelas, pero me parece que ni siquiera voy a bombear mis granos. De estos cinco, todos tenemos entre 65 y 82 años, y somos poco entusiastas y poco entusiastas, cabalgamos con injusticia como Don Quijote con molinos de viento para el beneficio de todos, y usted está esperando algunas donaciones fraudulentas de IMF, Union Europeana y tu propia cabeza bajo el yugo para empujar con todo el mago – se llama esclavitud de la deuda – me salva de la conciencia por entrar en esta aldea. Usted sale. Y aquí está el nuevo vendedor de libros de la Biblia, ya tengo mi propio otro, no lo necesito, pero tú eres tú:

Puedo traducir los 10 comandos exactamente así:
1. Da dinero
2. Amar al sol
3. Dar la liebre
4. Hay una matanza aquí
5. Tomamos tu tierra
6. Te hicimos agua
7. Ahora, queremos que tus hijas e hijos estén locos con nosotros, entonces todos nos besamos
8. No hay humor para permanecer en ese país y trabajar para nosotros
9. Regálate al nuevo Dios en un manto de gres.
10. El nuevo Dios en el manto peludo tiene videovigilancia en todo el mundo, no corras por accidente mis comandos aleatorios.
Dado que el análisis anterior tenía más de 600 páginas, esta será una breve monografía con menos de cien páginas. Sé que a la gente no le gusta leer, a mi costa, pero mientras tanto, mantengo esta parte particularmente breve y concisa.
Para entender primero que no hay ni D en la democracia en Serbia, esta es la regla del gobernante según el principio de la kakistocracia: mira mi libro anterior y todo está aclarado. LA PRERREQUENCIA PARA CUALQUIER DEMOCRACIA ES LA LIBERTAD Y NO TENEMOS LIBERTAD – PUNTO Y DOCTOR, usted está viendo el desarrollo de la Comuna de París, la caída de la Bastilla – Prisión, el primer acto fue LIBERTAD, no sucedió así. Dada la escasez de personas del líder de la revolución (Robespierre, Danton, Mara – Jacobins), su ira fue tan horrible que la liquidación masiva de los Montagu Conventa (con ideas rivales) siguió; Los guilloquíes probablemente estaban ardiendo con un trabajo constante, eso es lo que nuestros políticos deberían estar esperando. Yo personalmente cortaría cada cabeza dos veces y fumaría una bala en el corazón. Creo que esta ira es el producto de un régimen tan brutal como el de Luis XIV y Mari-Antoanette, que fueron dispersados con dinero mientras la gente sufría terriblemente, y veo a Serbia en un hito histórico similar. Para decirlo de manera más simple, debe existir una correlación donde se pueda medir de qué manera, mientras sean oprimidos y saqueados por las autoridades ameboides, impotentes y saqueadoras, este terrible resultado, al que inevitablemente debe llegar. Veo aproximadamente 20 a 50 la resolución positiva y luz, y para retener y Kosovo y Vojvodina, y no a nosotros Mogherini y hay algunas alianzas Levack ONG kándico Biserko, tirando de la nariz y expulsados por algunos cortes donde sanciones ya pasaron antes de que el hombre En la sala del tribunal. Esta revolución en Francia se llama la Comuna de París y que es el origen de la palabra comunismo como una comunidad de traducción, no un fantasma, eso no quiere decir que Broz se va regresar como un Vampiro – no. Solo buscamos libertad, independencia y transparencia. Si el resto de Serbia no quiere perseguir metas más altas, no es necesario. Pero al menos para ilustrar lo fácil y rápido que puede llegar a resolver los problemas más difíciles:
1. agricultura independiente fuerte, ganadería, cultivos de campo, viticultura
2. Educación: no es una escuela que funciona con métodos desactualizados
3. Plaga blanca – defecto de nacimiento – salud
4. Salida del cerebro fuera de Serbia

Ahora, en una sola hoja de papel, cada miembro del gobierno (con la ayuda de Dios sea una potencia militar) declare en su sector qué y cómo planea realizar durante los próximos 5 meses, 5 años o cualquier otro marco de tiempo con la respuesta de cómo el equipo Al hacer esto, aumenta el presupuesto y el poder militar de Serbia, sin exagerar. Y cualquier poder para entrar, para entender una de las simples leyes de la física con una pelota, cuanto más fuerte tocas el suelo, la pelota se aleja del suelo. Creo que cualquier niño puede responder a estas preguntas tan simples si tiene la conciencia tranquila con intenciones honestas, solo el fukar puede testificar aquí para perdonar, y en tales casos, un tribunal militar el mismo día. Dado que todas las partes tienen que ser abolidas, o no somos serbios que todavía no hemos aprendido cómo comportarnos en una democracia, pero será que antes, incluso hoy, no teníamos libertad real para poder pensar cuidadosamente y tomar las decisiones correctas. Por lo tanto, partidos, coaliciones, abrigos (Kaput – una palabra alemana para casi – schluss, verboten – prohibido), ferboten, eliminamos de la circulación.
Según mi relato, después de desplegar la fuerza policial al máximo y las leyes draconianas para todo tipo de violaciones, especialmente en los medios de comunicación: errores gramaticales, el paso de L a O, palatalización, singularidad, plural, números, géneros, inserción de palabras extranjeras severamente castigadas, progresión geométrica y que la lista de culpables se publica en un formato todos los días con el fin de enseñar a la gente ellos mismos en los errores del otro.
Estoy firmemente convencido de que el dilema mal establecido conduce a resultados pobres y crea aún más problemas. No quiero entrar en la base psicológica de esta actitud. Si tiene ternura, vea REBT (Rational Emotive Behavioral Therapy). Este proceso cognitivo fue iniciado por uno de mis profesores en 1946 y hoy domina con la psicoterapia moderna, incluso aquí hay algunos profesores que siguen este curso. Lo más simple: no hay enfermedad (principalmente mental) que ahora mantenga a toda nuestra nación en este terrible estado de pasividad y apatía. Todo esto puede ser curado y puesto en marcha. ¿Quién nos molestó? Bueno, políticos, por supuesto. ¿Quién más? Para probar una ilustración para atestiguar cuán mal está escrito: Estoy listo para seguir a alguien tiene una idea mejor y más rápida solución, pero soy un poco escéptico, porque este tipo de caos comedia no pude encontrar incluso en novelas apocalípticas absurdos de Kafka, no sabía que pueda existir este horror. Seguramente usted ya se entero de la división América diciendo et impera (divide y vencerás), cuánto tiempo hay que esperar a que los apetitos albaneses más amplias y al norte de Nis, pensionistas lamentan, la agricultura paralizada, la educación cojera, los niños huyen del país porque Ceca, Cindy, Mindy Wendy y dar algunas ideas tontas sobre el éxito de la prostituyó y la mutilación de la lengua serbia y el espíritu. Cuando alguien se acordó Njegoš, Domanovic, Sterija votos Nemanjica, tío Jova dragón, Dios no permita que yo realmente quiero comparar todas las riquezas espirituales de todos estos países fascistas donde nuestros hijos se precipitan.

politics-capitalism-capitalists-serbia-ukraine-border-atan908_low.jpg

Copyright cartoonstock.com ID atan908

When we deceive ourselves that we chose the lesser of two evils, we somehow forget that it was us that chose the evil in power today.
Whenever we lie to ourselves that we chose only the LESSER of two evils – we like to forget that we still chose evil.
Cuando nos engañamos a nosotros mismos que elegimos el menor de dos males, de alguna manera olvidamos que fuimos nosotros los que elegimos el mal en el poder hoy.

 

Das Narrenschiff – Serbian, German, English and Allegory of the cave – Serbian, German, English

Ship-Of-Fools-Die-Blau-Schuyte-1559

Platos-Allegory-of-the-Cave-by-Damien-CORBY-in-2014




Das Narrenschiff – Serbian, German, English
Allegory of the cave – Serbian, German, English

 

Србији

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Das Zweite Narrenshiff, Brod Ludaka, Narrenschiff, Freiheit und Tyrannei
Per: Sebastian Brant (latinisiert Titio; geboren 1457 oder 1458 in Straßburg; gestorben 10. Mai 1521 ebenda) war ein deutscher Jurist, Professor für Rechtswissenschaft an der Universität Basel (1489–1500) und von 1502 bis zu seinem Tod 1521 Stadtsyndikus und Kanzler der Freien Reichsstadt Straßburg. Er war einer der produktivsten Autoren lateinischer Andachtslyrik und Herausgeber von antiken Klassikern und Schriften italienischer Humanisten. Sein 1494 veröffentlichtes Werk Das Narrenschiff begründete seinen Ruhm als Autor des deutschen Humanismus

Lassen Sie mich der erste zu sein, der auf viele meiner bevorstehenden Fehler hinweist, da es nicht so einfachist, dreisprachig zu sein, und es wird Fehler und Fehler durch den Scheffel geben.
Es gibt viele häufige Fehler in der heutigen Welt, und schlimmer noch, wir umarmen sie und halten sie für “normal”, üblich. Am gefährlichsten ist unsere Unfähigkeit, Freiheit von Demokratie zu unterscheiden. Freiheit steht immer für sich allein und beruht auf ihren eigenen Prinzipien und Postulaten – andererseits kann die Demokratie als Nebenprodukt der Freiheit auftreten. Analogie: In schlecht ausbalancierten Zeiten können Sie Demokratie allein mit absolut keiner Freiheit haben. Das gleiche wie ein Auto ohne Treibstoff zu haben und es bergab zu schieben – aber Sie werden die Bewegung haben, aber keinen Motor. Die hellenischen Stadtstaaten hatten eine “Demokratie”, mehr oder weniger eine Mafiregierung – die Mehrheit entschied, und genau deshalb war Sokrates, obwohl die Demokratie seine Idee war. Zur gleichen Zeit hatten die spartanischen Sklaven (die Heloten) weder Freiheit noch Demokratie. Lasst uns damit aufhören, uns zu zeigen, dass wir Demokratie haben – was wir haben (auf der ganzen Welt ist eine konstruierte Fehlkonstruktion Frankensteins handgemachte Demokratie und es ist keinen Pfifferling. Auf die gleiche Weise, wo FREIHEIT seine grundlegenden Postulate und Prinzipien hat beide, fest, klar und kompromisslos, hat DEMOKRATIE auch ein paar kleine böse Schwestern als Postulate, aber eher amöboide, sich ständig verändernde, Gestaltwandler, der erste ist MEDIA

English: Das Zweite Narrenshiff, Brod Ludaka, Ship of Fools, Liberty and Tyranny per: Sebastian Brant (Latinized Titio, born 1457 or 1458 in Strasbourg, died 10 May 1521 ibid) was a German lawyer, professor of law at the University of Basel (1489-1500) and from 1502 until his death in 1521 city syndic and chancellor of the Free Imperial City Strasbourg. He was one of the most prolific authors of Latin devotional poetry and publisher of ancient classics and writings of Italian humanists. His 1494 published work Das Narrenschiff established his fame as the author of German humanism

Let me be the first one to point many of my upcoming errors since it’s not that easy to be trilingual and there will be errors and errors by the bushel.
There are many common errors present in today’s world, and worse yet, we embrace them and think of them as “normal”, customary. The most perilous is our inability to distinguish Liberty from Democracy. Liberty always stands alone and is based on its own principles and postulates – on the other hand democracy may, or may not, come as a byproduct of liberty. Analogy: At badly balanced times you may have democracy alone with absolutely no liberty. Same like having a car without fuel and pushing it downhill – yet you will have the movement, but no engine. The Hellenic city states did have “democracy” of sorts, more or less a mob rule – majority decides and that is exactly why Socrates was dead set against it, in spite of the fact that democracy was his brainchild. At the same time the Spartan slaves (the Helots), had neither liberty nor democracy. So let’s STOP KIDDING OURSELVES THAT WE HAVE DEMOCRACY – what we have (all over the world, is some concoction misconstruction Frankenstein hand-made democracy and it is no worth a damn. In the same fashion whereby LIBERTY has its basic postulates and principles which are both firm, clear and uncompromising, DEMOCRACY too has a few little evil sisters as postulates, but rather amoeboid, ever-changing, shape-shifters, first one being MEDIA

Брод лудака, Слобода и Тиранија, по немачкој књизи Das Narrenshiff po: Себастијан Брант (Латинизован Титио, рођен 1457. или 1458. у Стразбуру, умро 10. маја 1521. године) био је немачки адвокат, професор права на Универзитету у Базелу (1489-1500), а од 1502. до његове смрти у 1521. синдикалном и канцелару Слободан Империални Град Страсбург. Био је један од најплоднијих аутора латинске девотионалне поезије и издавача древних класика и писања италијанских хуманиста. Његов рад из 1494. године, Дас Нарренсцхифф, успоставио је своју славу као аутор немачког хуманизма

Дозволите ми да будем први који указује на многе моје предстојеће грешке, јер то није лако бити тројезичан, а биће грешке и грешке на све стране.
Постоји много заједничких грешака присутних у данашњем свету, а још горе, прихватимо их и мислимо на њих као “нормалне”, уобичајене. Најопаснија је наша неспособност да се разликује Слобода од Демократије. Слобода увек стоји сама и заснива се на сопственим принципима и постулатима – с друге стране демократија може или не може доћи као нуспродукт слободе. Аналогија: У лоше избалансираном времену можда имате демократију с апсолутно никаквом слободом. Исто као да имате аутомобил без горива и гурајте га низбрдо – ипак ћете имати кретање, али нема мотора. Градске државе у Грчкој имале су “врсту демократије”, мање-више владавине руље – већина одлучује и управо је то разлог зашто је Сократ био заклето против тога, упркос чињеници да је демократија његова идеја. Истовремено, робови Спартанаца (Хелоти) нису имали ни слободу нити демократију. Па, хајде да зауставимо ЗЕЗАЊЕ У ЗДРАВ МОЗАК, ЗАЛУЂИВАЊЕ ДА ИМАМО ДЕМОКРАТИЈУ – оно што имамо (широм света, је нека измишљотина Франкеншстајонове руком направљене демократије и није вредно никаквог проклетства. На исти начин на који СЛОБОДА има своје основне постулате и принципе који су и чврста, јасна и бескомпромисна, ДЕМОКРАТИЈА такође има неколико малих сестринки као постулата, већ су амоебоидни, стално променљиви, паразити, променљиви у облику, а први је МЕДИЈА.

ENGLISH:
Let me start the story of P. The family of P had an elder who was a seller of pigs and a grower of plums in a central Serbian town. P. Senior had made frequent trips to Thessaloniki by horse and carriage. Often time all the pigs would be sold but on his return his wife would count the proceeds and realize he brought in less money than he took from home on his departure. Mrs. P. became suspicious and in spite being 7 months pregnant decided to join her husband Mr. P. Sr. on his next trip to make sure he didn’t gamble or spent money on prostitutes which were abundant along that road.

Deutsch:
Lassen Sie mich die Geschichte von P. beginnen. Die Familie von P. hatte einen Ältesten, der Schweineverkäufer und Pflaumenzüchter in einer zentralserbischen Stadt war. P. Senior war häufig mit Pferd und Wagen nach Thessaloniki gefahren. Oft würden alle Schweine verkauft, aber bei seiner Rückkehr würde seine Frau den Erlös zählen und feststellen, dass er weniger Geld mitgebracht hatte, als er bei seiner Abreise von zu Hause mitnahm. Frau P. wurde misstrauisch und entschloss sich trotz ihres 7-monatigen Schwangerschaftsjahres, bei ihrem nächsten Besuch zu ihrem Mann, Herrn P. Sr., zu gehen, um sicherzustellen, dass er nicht auf Prostituierte spielte oder Geld ausgab, die auf diesem Weg reichlich vorhanden waren.

SRPSKI:
Дозволите да започнемо причу о П. Породица П је имала старца који је био продавац свиња и узгајивач шљива у централном српском граду. П. Старији је често путовао у Солун коњем и кочијама. Често ће се све свиње продати, али по повратку његова супруга ће рачунати приход и схватити да је донео мање новца него што је имао кад је одлазио од куће. Гђа П. постала је сумњива и, упркос томе што је била 7 месеци трудна, одлучила је да се придружи њеном супругу П. Старијем на свом следећем путовању како би се уверила да се није коцкао или потрошио новац на проститутке које су биле обилате дуж тог пута.

ENGLISH:
About a month later they took the horse and carriage Mr. P. Senior and his wife Mrs. P – now 8 months pregnant. Sure enough she caught him both gambling and whoring around. She gave birth in the Serbian-Greek border town called Bitola. It was a boy M.P.
The young M.P. Junior was 20 years old when the Second World war broke out, but he stayed in Belgrade working as a mechanic’s apprentice in the city’s public transport system. After having occupied all of Yugoslavia (and Serbia) the Germans took to repairing their BMWmotor-bikes, their Mercedes-Benz Trucks, their Skoda made Panzer tanks at that same facility. After the defeat of the Third Reich, the young M.P. openly claimed that he profited most from the occupation, since he learned the trade from the best (meaning Germans). Is it beginning to sound like The Ship of Fools yet? Keep it up, we are getting closer to the punch line.
СРПСКИ:
Отприлике мјесец дана касније узели су коња и кола г. П. Сениор и његова супруга госпођа П – сада осам месеци трудноће. Сигурно је ухватила и коцкање и курвовање около. Родила се у српско-грчком граничном граду званом Битола. То је био дечак М.П.
Млади М.П. Младићу је било 20 година када је избио Други светски рат, али је остао у Београду који ради као механичарски ученик у градском систему јавног превоза. После окупирања целе Југославије (и Србије) Немци су отишли на поправку својих мотоцикала БМВ-а, њихових Мерцедес-Бенз камиона, њихови Скода су направили Панзерове тенкове у том истом објекту. Након пораза Трећег рајха, млади М.П. отворено је тврдио да је највише научио од окупације, пошто је сазнао механику од најбољих (што значи Немци). Да ли почиње звучати као Брод помало? Наставите, приближавамо се закључку Брода лудака.

DEUTSCH:
Ungefähr einen Monat später nahmen sie das Pferd und den Wagen Herr P. Senior und seine Frau Frau P – jetzt im achten Monat schwanger. Sicher genug, dass sie ihn sowohl beim Spielen als auch beim Herumspielen ertappte. Sie gebar in der serbisch-griechischen Grenzstadt Bitola. Es war ein Junge M.P.
Der junge M.P. Junior war 20 Jahre alt, als der Zweite Weltkrieg ausbrach, aber er blieb in Belgrad als Mechanikerlehrling im öffentlichen Verkehrssystem der Stadt. Nachdem sie ganz Jugoslawien (und Serbien) besetzt hatten, nahmen die Deutschen ihre BMW Motoren, ihre Mercedes-Benz Kamionen, instand, deren Skoda Panzer Tigar und Panter panzer, in der gleichen Anlage baute. Nach der Niederlage des Dritten Reiches hat der junge M.P. Er behauptete offen, dass er am meisten von der Besatzung profitiert habe, da er den Handwerk (hat gelernt) von den Besten (also den Deutschen) habe. Fängt es schon an wie das Narrenschiff zu klingen? Weiter so, wir nähern uns der Punkt.

SHIP OF FOOLS:
The characters board a German ocean liner in Veracruz, Mexico, for a voyage to Bremerhaven, Germany, along with 600 displaced workers in steerage, being deported from Cuba back to Spain, and a not-so-exotic band of entertainers, for whom the voyage is just a job. Some are happy to be bound for a rising Nazi Germany, some are apprehensive, while others appear oblivious to its potential dangers.
The ship’s doctor, Schumann, takes a special interest in La Condesa, a countess from Cuba who has an addiction to drugs and is being shipped to a Spanish-run prison on Tenerife. Her sense of certain doom is contrasted by the doctor’s determination to fight the forces of oppression, embodied by his insistence that the people in steerage be treated like human beings rather than animals. The doctor himself has a secret, a terminal heart condition, and his sympathy for the countess soon evolves into love.
Several passengers are invited to dine each night at the captain’s table. There, some are amused and others offended by the anti-Semitic rants of a German businessman named Rieber who – although married – is beginning an on-board affair with Lizzi, a busty blonde. The Jewish Lowenthal is invited instead to join a dwarf named Glocken for his meals, and the two bond over their exclusion: the character Gloken sometimes speaks to the audience, more often at the beginning and the end of this film. Eventually a passenger named Freytag seems shocked to find himself ostracized when Rieber learns that his wife is Jewish.
Others aboard include a young American couple, David and Jenny, who bicker because David is unhappy at his lack of success with painting. A divorcée, Mary Treadwell, drinks and flirts, on a quest to recapture her youth in Paris. Bill Tenny is a former baseball player disappointed in the way his career never quite took off. They are distracted by the music and the professional dancers, whose flirtations seem to skirt the edges of solicitation, or dive right in to the seedy side of oblivion. The ship stops in Spain where the displaced workers and La Condesa disembark. The doctor dies before the ship reaches Germany. Upon the arrival in Germany, everyone leaves the ship, but the Nazis have taken over. Addressing the audience, Gloken asks how important the appearance of the Nazis are to him and the others, to which he says the word “Nothing”.
Conclusion: Second World War, rise of the Nazi powers? Nothing? This surely was a ship of fools. Not too far off from the younger M.P. who “profited greatly” under German occupation.

DEUTSCH:
Die Charaktere steigen in Veracruz, Mexiko, für eine Reise nach Bremerhaven, Deutschland, zusammen mit 600 vertriebenen Arbeitern im Zwischendeck, die von Kuba zurück nach Spanien deportiert werden, und einer nicht so exotischen Bande von Unterhaltern, für die die Reise ist nur ein Job. Manche sind glücklich, für ein aufstrebendes nationalsozialistisches Deutschland gebunden zu sein, manche sind ängstlich, andere scheinen sich ihrer möglichen Gefahren nicht bewusst zu sein.
Der Schiffsarzt Schumann interessiert sich besonders für La Condesa, eine drogenabhängige Gräfin aus Kuba, die in ein spanisches Gefängnis auf Teneriffa verschifft wird. Ihr Gefühl für einen bestimmten Untergang steht im Gegensatz zu der Entschlossenheit des Arztes, die Unterdrückungskräfte zu bekämpfen, indem er darauf besteht, dass die Leute im Zwischendeck so behandelt werden wie Menschen und nicht als Tiere. Der Arzt selbst hat ein Geheimnis, eine terminale Herzkrankheit, und seine Sympathie für die Gräfin entwickelt sich bald zur Liebe.
Mehrere Passagiere sind eingeladen, jede Nacht am Kapitänstisch zu speisen. Dort werden einige von den antisemitischen Gerüchten eines deutschen Geschäftsmannes namens Rieber belustigt und beleidigt, der – obwohl verheiratet – eine Affäre mit Lizzi, einer vollbusigen Blondine, beginnt. Der jüdische Lowenthal wird stattdessen eingeladen, sich mit einem Zwerg namens Glocken zu seinen Mahlzeiten zu treffen, und die beiden verbünden sich über ihren Ausschluss: Die Figur Gloken spricht manchmal mit dem Publikum, öfter am Anfang und am Ende des Films. Schließlich scheint ein Passagier namens Freytag geschockt zu sein, als er erfährt, dass seine Frau Jüdin ist.
Andere an Bord sind ein junges amerikanisches Paar, David und Jenny, die sich zanken, weil David unglücklich ist über seinen Mangel an Erfolg beim Malen. Eine Scheidung, Mary Treadwell, trinkt und flirtet auf der Suche nach ihrer Jugend in Paris. Bill Tenny ist ein ehemaliger Baseball-Spieler, enttäuscht über die Art und Weise, wie seine Karriere nie richtig auflebte. Sie werden von der Musik und den professionellen Tänzern abgelenkt, deren Flirten die Grenzen der Aufforderung zu durchbrechen scheinen, oder direkt in die schäbige Seite der Vergessenheit eintauchen.
Das Schiff hält in Spanien, wo die vertriebenen Arbeiter und La Condesa aussteigen. Der Arzt stirbt, bevor das Schiff Deutschland erreicht. Bei der Ankunft in Deutschland verlassen alle das Schiff, aber die Nazis haben übernommen. Gloken wendet sich an das Publikum und fragt, wie wichtig das Auftreten der Nazis für ihn und die anderen ist, zu denen er das Wort “Nichts” sagt.
Fazit: Zweiter Weltkrieg, Aufstieg der Nazi-Mächte? Nichts? Das war sicherlich ein Narrenschiff. Nicht zu weit weg vom jüngeren M.P. der unter deutscher Besatzung “sehr profitiert” hat. Übrigens ist hier ein Geheimnis, der jüngere M.P. ist mein Vater und der ältere P. Senior war mein Großvater.
СРПСКИ, БРОД ЛУДАКА:
Ликови се укрцају у немачку океанску линију у Веракрузу у Мексику за путовање у Бремерхавен у Немачку, заједно са 600 расељених радника у крстарењу, депортованих са Кубе назад у Шпанију и не-егзотичне групе забављача, за које путовање је само посао. Неки су срећни што су везани за растућу нацистичку Немачку, неки су забринути, док други изгледају немарно, заборављајући за потенцијалне опасности.
Доктор брода, Шуман, посебно се интересује за Ла Кондесу, грофицу са Кубе која има зависност од дроге и која се испоручује у затвор у Шпанији на Тенерифеу. Њен осећај за одређену несрећу супротстављен је одлуком доктора да се бори с силом угњетавања, утјеловљеним његовим инсистирањем да се људи који се управљају третирају као људска бића, а не животиње. Лекар сам има тајну, терминално срчано стање, а његов симпатитет за грофицу ускоро еволуира у љубав.
Неколико путника је позвано да сваке вечери седе за капетановим столом. Тамо, неки су забављени, а други су увредени антисемитским брбљањем немачког бизнисмена по имену Риебер који – иако ожењен – почиње везивање са Лизи, прсатом плавушом. Уместо тога, Јеврејка Ловентхал се придружује патуљу по имену Глокен за своје оброке, а две везе везане за њихову искљученост: лик Глокен понекад говори публици, чешће на почетку и крају овог филма. На крају је путник по имену Фреитаг изгледао шокиран што је открио да је престрашен када Риебер сазна да је његова жена јеврејка.
Други на броду укључују младог америчког пара, Дејвида и Јенија, који се боре јер Давид није задовољан због недостатка успеха у сликарству. Разводница, Мари Треадвелл, пије и флертује, у потрази за повратком своје младости у Париз. Бил Тени је бивши бејзбол играч разочаран у начину на који његова каријера никад није успела. Одушевљени су од стране музике и професионалних плесача, чије флертовање изгледа као да сукобљавају рубове потражње, или се потопите у загонетну страну заборава. Брод се зауставља у Шпанији, где расељени радници и Ла Цондеса излазе. Доктор умре пре него што брод дође у Немачку. По доласку у Њемачку, сви напуштају брод, али су нацисти преузели. Обраћајући се публици, Глокен пита колико је важно да су нацисти за њега и остале, на које каже реч “Ништа”.
Закључак: Други светски рат, пораст нацистичких сила? Ништа? Ово је свакако био брод будала. Не тако далеко од млађег М.П. који је “добро профитирао” под немачком окупацијом. Успут, овде је тајна, млађи М.П. је мој отац и старији П. Сениор је био мој деда.

those-who-can-make-you-believe-absurdities

 

“Diejenigen, die dich dazu bringen können, Absurditäten zu glauben, können dich dazu bringen, Gräueltaten zu begehen.”
“Они који могу да те натерају да верујеш у апсурд, могу учинити да почините зверства”.
Plato: Allegory of the cave would have been a more adequate allegory, but, in my fears of predominant Serbian lack of enlightenment, I chose the more narrative and a simplistic path with the story of P. followed by the German clasic, Das Narrenschiff. Let’s take a brief overview of Plato’s work too: Plato has Socrates describe a group of people who have lived chained to the wall of a cave all of their lives, facing a blank wall. The people watch shadows projected on the wall from objects passing in front of a fire behind them, and give names to these shadows. The shadows are the prisoners’ reality. Socrates explains how the philosopher is like a prisoner who is freed from the cave and comes to understand that the shadows on the wall are not reality at all, for he can perceive the true form of reality rather than the manufactured reality that is the shadows seen by the prisoners. The inmates of this place do not even desire to leave their prison, for they know no better life. The prisoners manage to break their bonds one day, and discover that their reality was not what they thought it was. They discovered the sun, which Plato uses as an analogy for the fire that man cannot see behind. Like the fire that cast light on the walls of the cave, the human condition is forever bound to the impressions that are received through the senses. Even if these interpretations (or, in Kantian terminology, intuitions) are an absurd misrepresentation of reality, we cannot somehow break free from the bonds of our human condition – we cannot free ourselves from phenomenal state just as the prisoners could not free themselves from their chains. If, however, we were to miraculously escape our bondage, we would find a world that we could not understand – the sun is incomprehensible for someone who has never seen it. In other words, we would encounter another “realm,” a place incomprehensible because, theoretically, it is the source of a higher reality than the one we have always known; it is the realm of pure Form, pure fact.
Socrates remarks that this allegory can be paired with previous writings, namely the analogy of the sun and the analogy of the divided line.

СРПСКИ: Платон је по Сократу описао групу људи који су читав живот живе повезани са зидом пећине, гледајући празан зид. Људи гледају сенке пројектоване на зид од предмета који пролазе испред ватре иза њих и дају имена овим сенкама. Сенке су реалност затвореника. Сократ објашњава како је филозоф као осуђеник који је ослобођен из пећине и схвата да сенке на зиду нису стварност, јер он може да види стварни облик стварности, а не произведену стварност, а то су сјене од стране затвореника. Заточеници овог места чак не желе да напусте затвор, јер не знају ништа боље. Затвореници једног дана успевају да разбију своје везе и открију да њихова реалност није била оно што су мислили да јесте. Открили су Сунце, које Платон користи као аналогију за ватру коју човек не може видети иза себе. Као и ватра која баца светло на зидове пећине, људско стање је заувек везано за утиске које су примљене кроз чула. Чак и ако су та тумачења (или, у кантијској терминологији, интуиције) апсурдно погрешно представљање стварности, не можемо на неки начин да се ослободимо веза наших људских стања – не можемо се ослободити феноменалног стања баш као што се затвореници нису могли ослободити својих ланци. Ако би, међутим, морали чудесно побјећи из наше ропства, нашли би свет који нисмо могли разумјети – сунце је неразумљиво за некога ко га никада није видео. Другим речима, средићемо се са другом “државом”, непознато, јер је, теоретски, извор виших стварности од оне коју смо увек познавали; то је област чистог облика, чиста чињеница.
DEUTSCH: Platon beschreibt Sokrates eine Gruppe von Menschen, die ihr ganzes Leben lang an der Wand einer Höhle angekettet gelebt haben, vor einer leeren Wand. Die Menschen sehen Schatten, die von Objekten, die vor einem Feuer hinter ihnen vorbeiziehen, auf die Wand projiziert werden, und benennen diese Schatten. Die Schatten sind die Realität der Gefangenen. Sokrates erklärt, wie der Philosoph wie ein Gefangener ist, der aus der Höhle befreit wird und zu verstehen lernt, dass die Schatten an der Wand gar keine Realität sind, denn er kann die wahre Form der Realität wahrnehmen und nicht die hergestellte Realität von den Gefangenen. Die Insassen dieses Ortes wollen nicht einmal ihr Gefängnis verlassen, denn sie kennen kein besseres Leben. Die Häftlinge schaffen es eines Tages, ihre Fesseln zu brechen und zu entdecken, dass ihre Realität nicht das war, was sie dachten. Sie entdeckten die Sonne, die Platon als Analogie für das Feuer benutzt, das der Mensch nicht sehen kann. Wie das Feuer, das Licht auf die Wände der Höhle wirft, ist der menschliche Zustand für immer an die Eindrücke gebunden, die durch die Sinne empfangen werden. Auch wenn diese Interpretationen (oder Kantianer Terminologie, Intuitionen) eine absurde Verfälschung der Wirklichkeit sind, können wir uns nicht irgendwie aus den Fesseln unserer menschlichen Existenz befreien – wir können uns nicht aus dem phänomenalen Zustand befreien, so wie sich die Gefangenen nicht von ihnen befreien konnten Ketten. Wenn wir jedoch auf wundersame Weise unserer Knechtschaft entkommen würden, würden wir eine Welt finden, die wir nicht verstehen konnten – die Sonne ist unverständlich für jemanden, der sie nie gesehen hat. Mit anderen Worten, wir würden einem anderen “Bereich” begegnen, einem Ort, der unverständlich ist, weil er theoretisch die Quelle einer höheren Wirklichkeit ist, als die, die wir immer kennen; es ist das Reich der reinen Form, reine Tatsache.
ENGLISH: The complexity of this Hellenic allegory is almost totally lost in modern world, being distracted by the Coca-Cola culture, MacDonaldization, quick MTV cuts of gyrating asses on every song-track. Who can even concentrate beyond the first few lines? Worse yet, who in the land of the unenlightened? Therefore, a simpler approach for the non- enlightenment capable populous – that is easier to understand
GERMAN: Die Komplexität dieser hellenischen Allegorie ist in der modernen Welt fast völlig verloren gegangen, abgelenkt durch die Coca-Cola-Kultur, MacDonaldisierung, schnelle MTV-Schnitte von kreisenden Ärschen auf jedem Song-Track. Wer kann sich sogar über die ersten Zeilen hinaus konzentrieren? Schlimmer noch, wer im Land der Unerleuchteten? Daher ein einfacherer Erleuchtungsansatz, der leichter zu verstehen ist.
СРПСКИ: Сложеност ове Хеленске алегорије скоро је потпуно изгубљена у савременом свету, узнемирен културом Кока-Коле, МаkДоналдизација, брзи МТВ резови дупетара крава на свакој песми. Ко се чак може концентрирати и изван првих неколико редова? Још горе, ко је у земљи непросветљених?
Стога, једноставнији просветитељски приступ који се лакше може схватити.

Nacija ispranog mozga srece Boga u prugastoj mantiji (Serbian, Spanish)

Haција иIllustration by Mark Alan Stamaty.спраног мозга
са капиталним незнањем уз масивну глупост

Данас сам се срео са Госпођа Драганом (пензионерка са око 68 година, нешто мало живела у Кењади – Канади, комнтаришемо шепртљу Вучића и његово обећање да стиже повећање пензија.
Госпођа Драгана рече: Само нека он мени врати оно што ми је узео – лако ће свако да прихвати повећање ако икад дође дотле….бла бла бла бла.
Наравно, ја будала по обичају питам кретенско питање: којим средствима мислите да се изборите за било шта у овој земљи док су ови Србомрсци на власти? Прц, оде разговор у бунар. Након ћутологије од пар минута видим да жена нема шта да каже, па предложим борбу против било кога ко не представља интересе Србије…
Госпођа Драгана мени одбруси – Нисам ја националиста….
Не могах да прећутима па питам: Значи нисте патриота који воли своју земљу и нисте спремни да се борите за своја права, пензију и било шта српско.
Госпођа Драгана ме очас исправи: једноставно нећу да припадам тој групи који су започели ратове и убијају где год стигну.
Поново ја упаднем у своју клопку речима да је национализам синоним за патриотизам, родољубље, а та пензија неће сама пасти с неба ако се неко не бори за њу. Па наставим са дефиницијом Национализам или народњаштво је концепт који у суштини представља приврженост сопственом народу и држави.
У ширем смислу, национализам може значити приврженост властитом народу и његовим интересима, занемарујући интересе других народа.Појам се такође односи на доктрину или политички покрет по којем нација дефинисана у оквирима етничке припадности или националне културе, има право да конституише независну, суверену или аутономну политичку заједницу, базирану на заједничкој историји и судбини.
Сад наравно букне госпођа Драгана и почне још више да лупета, прво националсоцијализам – то су Хитлерови нацисти а не патриоте, и јос неких пар идиотлука да ми паде на памет реченица од најмлађег сина Хенрија 2гог, који рече: Таман кад бих пламсао у дивљој ватри, нико ме не би ни запишао да угаси пожар – његов најстарији брат Ричард Лављег Срца одговара: Јел хоћеш да креснем кремен и да видимо колико је то истина? Исто се тако ни ја бих испишкио на залуђену госпођа Драгану, не знам како да пламса, док год је овако испраног мозга.
Да припомогне својој супрузи Господним Милисав, поче да ми објашњава како је то све исто.
Наравно, ја будала – (беспослен поп и јариће крсти), па додам Немојте Милисаве са семантиком а он сиромах зину, очигледно нима те животиње у његовом обору, па кренем да разјасним: По широј дефиницији, семантика (реч потиче од грчког семантикос, или „значајно значење“ изведено од сема, знак) је наука која изучава значење речи. Семантика се често сврстава насупрот синтаксе, и тада се узима да семантика изучава шта нешто значи, док синтакса изучава структуре/облике онога чиме се нешто изражава (нпр. нечег написаног или изговореног).
Наравно, у њиховим застакљеним очима видим да још дуго и далеко имам да пливам узводно, а посебно ми се смучило стално прекидање, таман посла да сам се уплео да објашњавм шта је парламентаризам и колико је непристојно упадати у реч особи која вама нешто расветљава или објашњава. Ту моје наде пропадоше на дно мора борби као тежак ленгер. Установим да је просветитељство и основно образовање сигурно први корак у правцу било каквог напретка.
Семантика се разликује од онтологије (науке о егзистенцији) јер више говори о употреби речи него о значењу онога на шта реч упућује. Ово се огледа у аргументу „То је само семантика“, када неко покушава на основу онога што је истинито о речи извести закључак о томе шта је истина о свету.
Могуће је идентификовати још неколико значења речи семантика. Семантика је део лингвистике која се традиционално дефинише као наука о значењу речи, фраза, реченица, и текстова (било целих или њихових делова). Семантици се може приступити теоријски и емпиријски (нпр. психолингвистика). Декомпозиционо гледиште о значењу каже да значење речи може да се анализира атомистички, тако што ће се дефинисати њени подлежни саставни делови, тзв. примати. На овом гледишту заснован је језик мисли. Једно од предмета науке о значењу су сложенице, као и многобројни лингвистички изрази (хомонимија, синонимија, антонимија, полисемија, паронимија, хипернимија, хипонимија, меронимија, метонимија, холонимија, егзоцентричност, и ендоцентричност). Семантика обухвата и изучавање тематских улога, структуре аргумената, и њихову везу са синтаксом. Семантика се такође бави значењем и референцом, истинитим условом и анализом дискурса. Прагматика се често сматра делом семантике. Сетим се Христове Беседе на Гори – Јеванђеље по Матеји: Не бацај бисере пред свиње – и ту се тихо повучем испред овог бродом лудака (Das Narrenschiff (“The Fool-Ship”), a 15th-century German poem by Sebastian Brant.
У закључку овог увода схватих тужно стање где видим само себе и још тројцу који би се заузели за добробит Србији а уз то имали храбрости да јавно испоље свој патриотизам – родољубље.
Инат, непокорност, истинољубље и слободарство су најстабилнији ослонци српске нације и културе, да их нисмо имали сви би завршили или на Косовз, Марици, Чегру, Тимочкој Крајини или другде. Али имадосмо и Вожда Карађорђа, и Милоша Обилића и Стевана Синђелића и хајдук Вељка и тако даље ад инфинитум. У једном свом раније писању сам паметно закључио да ни сам отац нашет српског језика не би могао да нас разуме (много бре кулирамо и лајкујемо), храброст смо на неком бувљаку заменили за дрчност, некултуру, а племенитост за набуситост. Не знам који идиот је правио такве погодбе али нас је много оштетио.
Као што узех Вука за пример, да ставимо прст на чело и да се запитамо да ли би наши непревазиђени сатиричари (Радоје Домановић, Јован Стерија Поповић, Бранислав Нушић), могли да опстану у овом нашем данашњем паклу. Можда Домановић, јер је већ написао Мртво море.
Имамо лошу одлику да се често поредимо са Американцима (моја друга домовина) и да указујемо како смо паметнији и довитљивији од њих. С обзиром да Американце и њихов народ познајем у ситна црева да вас замолим да не лупетате. Само држава Тексас је скоро површине целе Европе. Просечан Американац никад није био ван Америке а пасоше има између 4% и 6% значе коме треба пасош кад ни у Мексико не иду. Ми бар знамо да употребимо по неку немачку реч: мало морген, шофершајбна, куплунг, шпорет итд., шпанску реч панталоне смо скроз отели или ми њима или они нама, француски армоар је код нас ормар. Ту и тамо на радију се чује и нека Каљинка или француска, италијанска песма. Шта од свега тога они јадници тамо имају? НИШТА. Што би се онда поредили са пропалитетима? Зар није боље поредити се са Русима, Французима, Италијанима, Немцима? Сигурно да јесте, али то нама нешто не гиба, јер увиђамо своју инфериорност, глупост, лењост и остале прљавштине. Исто тако и Госпођа Драгана чека да јој се врати смањена пензија али неће дупетом да мрдне. С обзиром да смо у великој већини тупоглава и нешколована нација – као што се да видети примера првог параграфа, нема потребе да вас нешто пазим и дадиљам, него овако простачким језиком крк-у-брк, па нек се буни и Драгана и Милена и Стојана, је сам већ питао Панту пекара да ли би се заузео за Драганину отету пензију пошто она неће да буде националиста, и Панта ми забрани улазак у његову пекару.

Ова кратка и свежа (јучерашња) андегдота само зарад оне Његошеве: У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци!
Или: Самообмана је убитачна и за људе и за народе
Познајем само петорицу људи, који су способни, школовани и паметни довољно да умеју проценити дубину провалије испред нас. Колико је 5 људи наспрам 7, 8 или 9 милиона? Једва 1.2%. Нешто ми се не мили да се ломатам за разне Гордане, Пантe пекара ако сви они чекају да им падне с неба. Треба неко да се попне на небо да млати те благодетне шљиве, али ми се све више чини да нећу ни ја да терам кера. Од тих петорице свима нам је од 65 до 82 године и ми полуслепи и полуглуви деде да се јашемо са неправдама као Дон Кихот са ветрењачама за добробит свију а ви да чекате неке преварантске донације ММФ-а, Еворпске Заједнице и сами своју главу под јарам да гурате са све уларом – то се зове дужничко ропство – мени савест забрањује да улазим у то село. Ви изволте. А ево вам и новог продавца Библије, ја своју већ имам друга ми не треба, али ето ѕа вас:

rewriting history image-141125_SCI_TexasTextbook.jpg.CROP.original-original.jpg

Могу и да вам преведем свих 10 команди тачно овако:
1. Дај паре
2. Лову на сунце
3. Дај харач
4. Овамо се плаћа закат
5. Узели смо ти земљу
6. Загадили смо ти воду
7. Сад хоћемо ваше ћерке и синове да се лајкују са нама па онда сви да кулирамо
8. Нема мрдања има да останеш на тој земљи и да је радиш за нас
9. Поклони се новом Богу у штрафтастој мантији.
10. Нови Бог у штрафстастој мантији има видео надзор над целим светом немој случајно да изврдаваш моје штрафтасте команде.

 

С обзиром да је претходна анализа имала неких 600+ странаа ово ће бити смо кратка монографија са мање од стотинак страница – знам да народ не воли да чита, на сопствену штету али водећи се тиме држим овај део нарочито кратак и концизан.
Да се прво разумемо да у Србији нема ни Д од демократије, ово је владавина руље по принципу какистократије – погледајте моју претходну књигу и тамо је све појашњено. ПРЕДУСЛОВ ЗА БИЛО КАКВУ ДЕМОКРАТИЈУ ЈЕ СЛОБОДА А МИ СЛОБОДУ НЕМАМО – ТАЧКА, Погледате развој париске комуне, пад Бастиље – затвора, први чин је био СЛОБОДА, није то случајно баш тако почело, С обзиром на мањак људства вође револуције (Робеспијер, Дантон, Мара – јакобинци) Њихов гнев је био тако ужасан да су уследиле масовне ликвидације Монтањарског конвента (са супарничким идејама) и гиљоине су се вероватно усијале од константног рада – е то је оно чему наши политичари треба да се радују – ја лично бих сваком главу двапут секао и побијао глогов колац кроз срце. Мишљења сам да је тај гнев производ тако бруталне владавине Луја 14тог и Мари-Антоанете, који су се разбацивали новцем док је народ ужасно патио – и Србију видим на сличној историјској прекретници. Једноставније речено, мора постојати корелација где је мерљиво којим путем што дуже угњетавани и пљачкани од стране амебоидне, импотентне и пљачкашке власти то ужаснији резултат до кога неминовно мора доћи. Видим бар 20 до 50 позитивних и лаких решавања, а да задржимо и Косово и Војводину а не да нас Могерини и тамо неки левачки савези НГО Кандић, Бисерко, повлаче за нос и протерују по неким судовима где је казна већ донета пре него што је човек укорачио у судницу. Ова револуција у Француској се звала париска комуна па одатле извор речи комунизам што је преводу само заједница, није никакав баук, да не мислите да ће Броз да се повампири – неће. Тражимо само слободу, независност и транспарентност. Ако остатак Србије неће да се залаже за вишље циљеве, не морам ни ја. Али барем да вам илуструјем како се једноставно и брзо може доћи до решавања најтежих проблема:
1. јака самостална пољопривреда, сточарство, ратарство, виноградарство
2. Образовање – не школство које ради по застарелим методама
3. Бела куга – пад наталитета – здравство
4. Одливање мозгова ван Србије
Е сад на једном листу папира сваки члан владе (уз Божију помоћ нека буде војна власт) да се изјасни у оквиру свог сектора шта и како планира да изведе за наредних 5 месеци, 5 година или било ког другог пратећег временског основа уз одговор како се тим делањем повећава и буџет и војна моћ Србије – без врдања. И било која власт да дође, да схвати један од простих закона физике са лоптом – што је јаче удараш ка земљи – лопта толико више одскаче од земље. Мишљења сам да овако једноставна питања може и свако дете да одговори ако има чисту савест уз искрене намере, само фукара може овде да проба да изврдава а за такве случајеви преки војни суд истог дана. С обзиром да све партије морају бити укинуте – или смо ми Срби неопевани тупавци који јос нису научили како да се понашамо у демократији, али пре ће бити да ни раније ни данас нисмо имали праву слободу да би могли да размишљамо трезвено и доносимо праве одлуке – стога, партије, коалиције, капут (Kaput – nemacka rec za gotovo – schluss, verboten – zabranjeno), ферботен, избацујемо из оптицаја.
По мојој рачуници, након ангажмана комунале полиције до максимума и драконских закона за све врсте прекршаја нарочито у медијима – граматичке грешке, прелаз Л у О, палатализација, једнина, множина, бројеви, родови, убацивање страних речи сурово кажњавати, али тако да казне расту геомеријском прогресијом и да листа криваца сваки дан објављује у неком формату да би и сам народ научио на туђим грешкама.
Чврсто сам уверен да лоше постављена дилема доводи до лоших резлтата и ствара још веће проблеме. Нећу да улазим у психолошку подлогу овог става, ако вас сврби погледајте РЕБТ (Rational Emotive Behavioral Therapy). Тај когнитивни процес је почео један од мојих професора још 1946те године и данас доминира модерном психотерапијом, чак и овде има пар професора који следе тај правац. Најједноставније – нема те болести (првенствено менталне) која сада држи целу нашу нацију у овако ужасном стању пасивности и апатије. Све се то може излечити и довести на своје место. Ко нам смета? Па политичари наравно. Ко би други. Да пробам једном илустрацијом да вам дочарам колико нам се зло пише:
Спреман сам да следим сваког ко има бољу идеју и брже решење, али сам мало скептичан, јер овакву комедију од расула нисам могао да нађем ни у Кафкиним апокалиптично апсурдним романима, нисам знао да овакав ужас може постојати. Сигурно сте и ви чули за латинску изреку завади па владај (divide et impera), докле да чекамо да се албански апетити шире и северно од Ниша, пензионери кукају, земљорадња паралисана, образовање кљакаво, деца беже из земље јер им Цеца, Синди, Минди и Венди дају кретенске представе о успеху кроз курвање и сакаћење српског језика и духа. Кад се неко сетио Његоша, Домановиха, Стерије, завета Немањића, чика Јове Змаја, недао Бог да се заинатим да поредим све то са духовним богатством свих ових фашистичких земаља где наша деца хрле.

politics-capitalism-capitalists-serbia-ukraine-border-atan908_low.jpg
Copyright cartoonstock.com ID atan908

When we deceive ourselves that we chose the lesser of two evils, we somehow forget that it was us that chose the evil in power today.

 

EN ESPANOL:
Lavado de cerebro encadenado
con ignorancia de capital con estupidez masiva

Esté atento a las similitudes entre Serbia y Cuba, pero las diferencias son mucho mayors.
Hoy me encontré con la Sra Dragana (se retiró con cerca de 68 años de edad, vivía en una pequeña Canada sin nada – chapucero Canadá, hablavamos sobre fracas de presidente Vucic y su promesa de aumentar las pensiones llega.
La Sra. Dragana dijo: Solo déjelo devolver lo que me ha llevado: será fácil para todos aceptar el aumento si alguna vez llega a … bla, bla, bla, bla.
Por supuesto, tontamente me hago una pregunta idiotica astuta: ¿Qué medios crees que estás luchando por algo en este país mientras estos serbios están en el poder? Pendejo, él va al pozo. Después de unos minutos de ver, veo que la mujer no tiene nada que decir, por lo que propongo luchar contra cualquiera que no represente los intereses de Serbia …
Dragana me cepilla bruto, duro y rapido: no soy nacionalista …
Entonces no puedo renunciar, entonces le pregunto: Entonces usted no es un patriota que ama a su país y no está listo para luchar por sus derechos, pensiones y cualquier otra cosa en Serbia.
La Sra. Dragana me corrigió con sarcasmo: simplemente no pertenecería a ese grupo que comenzó las guerras y mató a donde vinieron.
Nuevamente, caigo en la trampa con las palabras de que el nacionalismo es sinónimo de patriotismo, patriotismo, y esta pensión no caerá solo del cielo si no se lucha por ella. Así que continúo con la definición Nacionalismo o nacionalismo es un concepto que esencialmente representa el compromiso con la propia gente y el estado.
En un sentido más amplio, el nacionalismo puede significar apego a su propio pueblo e intereses, ignorando los intereses de otras naciones. También me refiero a una doctrina o movimiento político según el cual una nación se define en términos de etnicidad o cultura nacional, tiene el derecho de constituir una política independiente, soberana o autónoma. comunidad, basada en la historia y el destino común.
Ahora, por supuesto, el desconcierto de madame Dragana comienza a paralizar aún más, el primer socialismo nacional: estos son los nazis de Hitler y no los patriotas, y otros idiocomes caen en la sabiduría de una frase del hijo más joven, Enrique II, que dijo: “Si estuviera en llamas Nadie me habría pedido que apagara el fuego, su hermano mayor, Richard el Corazón del León, respondió: “¿Quieres que rompa el cuarzo y veas cuán cierto es?” Del mismo modo, no habría impreso en la paralizada Sra. Dragana, no sé cómo flaquear, siempre que este sea un cerebro con el cerebro lavado.
Para ayudar a su esposa, Sr. Milisav, comenzó a explicarme que todo es lo mismo.
En esta ocasión, vi que ya estamos en el fondo de la estupidez.
Por supuesto, soy un tonto – (un iglesiano padre solitario y mandibulas son bautizados), así que agrego a No Milisavi con una semántica, y él es un hijo pobre, obviamente no hay ningún animal en su centavo, y voy a aclarar: Por definición más amplia, la semántica (la palabra deriva de los semánticos griegos, o “significado significativo” derivado del punto y coma, el signo) es una ciencia que estudia el significado de la palabra. La semántica a menudo se clasifica frente a la sintaxis, y luego se necesita la semántica para aprender lo que significa, mientras que la sintaxis estudia las estructuras / formas de lo que expresa (por ejemplo, algo escrito o pronunciado).
Por supuesto, en sus ojos vidriosos, veo que tengo que nadar río arriba durante mucho tiempo, y he sido particularmente cauteloso con la interrupción constante, el trabajo oportuno que logré explicar qué es el parlamentarismo y cuán indecente es caer en la palabra de una persona que te ilumina o explica algo. Aquí mis esperanzas cayeron al fondo del mar como un gran problema, de mui pesado ancla. Establezco que la Ilustración y la Educación Primaria son ciertamente el primer paso para cualquier progreso.
La semántica difiere de la ontología (la doctrina de la existencia) porque habla más sobre el uso de las palabras que sobre el significado de a qué se refiere la palabra. Esto se refleja en el argumento “It’s Only Semantics”, cuando uno trata sobre la base de lo que es verídico acerca de la palabra para llegar a una conclusión sobre cuál es la verdad sobre el mundo.
Es posible identificar algunos significados más de semántica. La semántica es una parte de la lingüística que se define tradicionalmente como una ciencia del significado de palabras, frases, oraciones y textos (ya sean completos o partes de ellos). La semántica se puede abordar teórica y empíricamente (por ejemplo, psicolingüística). Una vista en descomposición del significado dice que el significado de una palabra puede analizarse atómicamente, definiendo sus correspondientes partes constituyentes, recibir. Este lenguaje se basa en el lenguaje del pensamiento. Uno de los temas de importancia son los complementos, así como numerosas expresiones lingüísticas (homonimia, sinonimia, anthonymy, polisemia, paronymy, hipernippy, hiponimia, mermonium, metonimia, holonomía, exocentricidad y endocentricidad). La semántica también incluye el estudio de los roles temáticos, la estructura de los argumentos y su relación con la sintaxis. La semántica también trata sobre el significado y la referencia, una condición verdadera y el análisis del discurso. La pragmática a menudo se considera parte de la semántica. Recuerdo las palabras de Cristo en el Monte – Evangelio de Mateo: no arrojes las perlas delante de los cerdos – y me retiro silenciosamente frente a esta nave de locos (Das Narrenschiff (“El Barco Tonto”), y el poema alemán del siglo XV de Sebastian Brant.
Al concluir esta introducción, me di cuenta de la triste situación en la que solo me veía a mí y a otros tres que se encargarían del bienestar de Serbia y junto con ellos tuvieron el valor de manifestar públicamente su patriotismo: el patriotismo.
Contrariosmos (inat), la incredulidad, la veracidad y la libertad son el apoyo más estable de la nación y la cultura serbias, de que no los tendríamos a todos en Kosovo, Marica, Cegar, Timocka Krajina ni en ningún otro lado. Pero también tuvimos Vozd Karadjordje, Miloš Obilić y Stevan Sinđelić y Hajduk Veljko, y así sucesivamente hasta el infinito. En uno de mis primeros escritos, llegué a la sabia conclusión de que incluso el padre del idioma serbio no podía entendernos (somos muy alegres y arrulladores), reemplazamos el coraje en un mercado de pulgas con un pésimo círculo, y la nobleza de la sagacidad. No sé qué idiota hizo tal contrato, pero nos hizo mucho daño.
Cuando tomé Vuk, por ejemplo, me puse un dedo en la frente y nos preguntamos si nuestros insuperables personajes satíricos (Radoje Domanovic, Jovan Sterija Popovic, Branislav Nusic) podrían sobrevivir en nuestro infierno actual. Quizás Domanovic, porque ya escribió el Mar Muerto.
Tenemos una mala reputación para comparar a menudo con los estadounidenses (mi segunda patria) y señalar que somos más inteligentes y más ingeniosos que ellos. Desde que conozco a los estadounidenses y su gente en el intestino delgado, les pido que no molesten. Solo el estado de Texas se encuentra casi en toda Europa. El estadounidense promedio nunca ha estado fuera de Estados Unidos y los pasaportes tienen entre 4% y 6%, lo que significa que necesita un pasaporte cuando ni siquiera va a México. Al menos sabemos que lo usamos para una palabra alemana: una pequeña manana, gasa, cocina, camarero, etc., hemos secuestrado por completo los pantalones de palabra en español, ya sea para nosotros o para ellos, el armario francés es con nuestro armario. Hay un Kaliinka o una canción francesa, italiana en la radio. ¿Qué hay de todas esas personas pobres allí? NADA DE NADA. ¿Qué se compararía con los fracasos? ¿No es mejor compararlo con los rusos, los franceses, los italianos, los alemanes? Claro que sí, pero no nos conmueve, porque vemos nuestra inferioridad, estupidez, pereza y otras suciedades.
. Del mismo modo, Sra. Dragana está esperando que se le devuelva una pensión reducida, pero no se mudará. Ya que estamos en la gran mayoría de tupoglavas y naciones no educadas, como puedes ver en el primer párrafo, no hay necesidad de que cuide de ti y te dé algo, pero este tipo de lenguaje libre krk-u-brk, que así sea, y Dragan y Milen y Stojan Ya le pregunté al Panta panador y el chofer de autobus, si retiraría la pensión de Sra. Dragana porque no sería nacionalista, y Panta me prohibió ingresar a su panadería.
Esta breve y fresca (ayer) andegdota solo para la de Njegosheva: ¡Es bueno ser bueno en bien, los héroes son héroes conocidos, solamente en Guerra y confrontaciones armados!
O: la abnegación es autosuficiente para las personas y para el nacion.
Solo conozco a cinco personas que son capaces, educadas y lo suficientemente inteligentes como para poder evaluar la profundidad del allanamiento que tenemos enfrente. ¿Cuántos son 5 personas versus 7, 8 o 9 millones? Apenas 1.2%. Algo que no me gusta holgazanear para varios Gordana, Pante Bakers si todos esperan caer del cielo. Alguien tiene que trepar al cielo para cortar esas benditas ciruelas, pero me parece que ni siquiera voy a bombear mis granos. De estos cinco, todos tenemos entre 65 y 82 años, y somos poco entusiastas y poco entusiastas, cabalgamos con injusticia como Don Quijote con molinos de viento para el beneficio de todos, y usted está esperando algunas donaciones fraudulentas de IMF, Union Europeana y tu propia cabeza bajo el yugo para empujar con todo el mago – se llama esclavitud de la deuda – me salva de la conciencia por entrar en esta aldea. Usted sale. Y aquí está el nuevo vendedor de libros de la Biblia, ya tengo mi propio otro, no lo necesito, pero tú eres tú:

rewriting history image-141125_SCI_TexasTextbook.jpg.CROP.original-original.jpg

Puedo traducir los 10 comandos exactamente así:
1. Da dinero
2. Amar al sol
3. Dar la liebre
4. Hay una matanza aquí
5. Tomamos tu tierra
6. Te hicimos agua
7. Ahora, queremos que tus hijas e hijos estén locos con nosotros, entonces todos nos besamos
8. No hay humor para permanecer en ese país y trabajar para nosotros
9. Regálate al nuevo Dios en un manto de gres.
10. El nuevo Dios en el manto peludo tiene videovigilancia en todo el mundo, no corras por accidente mis comandos aleatorios.
Dado que el análisis anterior tenía más de 600 páginas, esta será una breve monografía con menos de cien páginas. Sé que a la gente no le gusta leer, a mi costa, pero mientras tanto, mantengo esta parte particularmente breve y concisa.
Para entender primero que no hay ni D en la democracia en Serbia, esta es la regla del gobernante según el principio de la kakistocracia: mira mi libro anterior y todo está aclarado. LA PRERREQUENCIA PARA CUALQUIER DEMOCRACIA ES LA LIBERTAD Y NO TENEMOS LIBERTAD – PUNTO Y DOCTOR, usted está viendo el desarrollo de la Comuna de París, la caída de la Bastilla – Prisión, el primer acto fue LIBERTAD, no sucedió así. Dada la escasez de personas del líder de la revolución (Robespierre, Danton, Mara – Jacobins), su ira fue tan horrible que la liquidación masiva de los Montagu Conventa (con ideas rivales) siguió; Los guilloquíes probablemente estaban ardiendo con un trabajo constante, eso es lo que nuestros políticos deberían estar esperando. Yo personalmente cortaría cada cabeza dos veces y fumaría una bala en el corazón. Creo que esta ira es el producto de un régimen tan brutal como el de Luis XIV y Mari-Antoanette, que fueron dispersados con dinero mientras la gente sufría terriblemente, y veo a Serbia en un hito histórico similar. Para decirlo de manera más simple, debe existir una correlación donde se pueda medir de qué manera, mientras sean oprimidos y saqueados por las autoridades ameboides, impotentes y saqueadoras, este terrible resultado, al que inevitablemente debe llegar. Veo aproximadamente 20 a 50 la resolución positiva y luz, y para retener y Kosovo y Vojvodina, y no a nosotros Mogherini y hay algunas alianzas Levack ONG kándico Biserko, tirando de la nariz y expulsados por algunos cortes donde sanciones ya pasaron antes de que el hombre En la sala del tribunal. Esta revolución en Francia se llama la Comuna de París y que es el origen de la palabra comunismo como una comunidad de traducción, no un fantasma, eso no quiere decir que Broz se va regresar como un Vampiro – no. Solo buscamos libertad, independencia y transparencia. Si el resto de Serbia no quiere perseguir metas más altas, no es necesario. Pero al menos para ilustrar lo fácil y rápido que puede llegar a resolver los problemas más difíciles:
1. agricultura independiente fuerte, ganadería, cultivos de campo, viticultura
2. Educación: no es una escuela que funciona con métodos desactualizados
3. Plaga blanca – defecto de nacimiento – salud
4. Salida del cerebro fuera de Serbia

Ahora, en una sola hoja de papel, cada miembro del gobierno (con la ayuda de Dios sea una potencia militar) declare en su sector qué y cómo planea realizar durante los próximos 5 meses, 5 años o cualquier otro marco de tiempo con la respuesta de cómo el equipo Al hacer esto, aumenta el presupuesto y el poder militar de Serbia, sin exagerar. Y cualquier poder para entrar, para entender una de las simples leyes de la física con una pelota, cuanto más fuerte tocas el suelo, la pelota se aleja del suelo. Creo que cualquier niño puede responder a estas preguntas tan simples si tiene la conciencia tranquila con intenciones honestas, solo el fukar puede testificar aquí para perdonar, y en tales casos, un tribunal militar el mismo día. Dado que todas las partes tienen que ser abolidas, o no somos serbios que todavía no hemos aprendido cómo comportarnos en una democracia, pero será que antes, incluso hoy, no teníamos libertad real para poder pensar cuidadosamente y tomar las decisiones correctas. Por lo tanto, partidos, coaliciones, abrigos (Kaput – una palabra alemana para casi – schluss, verboten – prohibido), ferboten, eliminamos de la circulación.
Según mi relato, después de desplegar la fuerza policial al máximo y las leyes draconianas para todo tipo de violaciones, especialmente en los medios de comunicación: errores gramaticales, el paso de L a O, palatalización, singularidad, plural, números, géneros, inserción de palabras extranjeras severamente castigadas, progresión geométrica y que la lista de culpables se publica en un formato todos los días con el fin de enseñar a la gente ellos mismos en los errores del otro.
Estoy firmemente convencido de que el dilema mal establecido conduce a resultados pobres y crea aún más problemas. No quiero entrar en la base psicológica de esta actitud. Si tiene ternura, vea REBT (Rational Emotive Behavioral Therapy). Este proceso cognitivo fue iniciado por uno de mis profesores en 1946 y hoy domina con la psicoterapia moderna, incluso aquí hay algunos profesores que siguen este curso. Lo más simple: no hay enfermedad (principalmente mental) que ahora mantenga a toda nuestra nación en este terrible estado de pasividad y apatía. Todo esto puede ser curado y puesto en marcha. ¿Quién nos molestó? Bueno, políticos, por supuesto. ¿Quién más? Para probar una ilustración para atestiguar cuán mal está escrito: Estoy listo para seguir a alguien tiene una idea mejor y más rápida solución, pero soy un poco escéptico, porque este tipo de caos comedia no pude encontrar incluso en novelas apocalípticas absurdos de Kafka, no sabía que pueda existir este horror. Seguramente usted ya se entero de la división América diciendo et impera (divide y vencerás), cuánto tiempo hay que esperar a que los apetitos albaneses más amplias y al norte de Nis, pensionistas lamentan, la agricultura paralizada, la educación cojera, los niños huyen del país porque Ceca, Cindy, Mindy Wendy y dar algunas ideas tontas sobre el éxito de la prostituyó y la mutilación de la lengua serbia y el espíritu. Cuando alguien se acordó Njegoš, Domanovic, Sterija votos Nemanjica, tío Jova dragón, Dios no permita que yo realmente quiero comparar todas las riquezas espirituales de todos estos países fascistas donde nuestros hijos se precipitan.

politics-capitalism-capitalists-serbia-ukraine-border-atan908_low.jpg

 

Copyright cartoonstock.com ID atan908

When we deceive ourselves that we chose the lesser of two evils, we somehow forget that it was us that chose the evil in power today.
Whenever we lie to ourselves that we chose only the LESSER of two evils – we like to forget that we still chose evil.
Cuando nos engañamos a nosotros mismos que elegimos el menor de dos males, de alguna manera olvidamos que fuimos nosotros los que elegimos el mal en el poder hoy.

Iliya Pavlovich PhD please visit:

http://www.lulu.com/spotlight/iliya

 

 

Proposed solutions, much of it in Serbian, so let’s go back 12 years

РЕШЕЊЕ, SOLUTIONS:
Since much of it will be in Serbian let’s see what I wrote on that topic 12 years ago (published in Baltmore, MD. and Alaska):

 

http://www.sitnews.us/0206Viewpoints/020306_iliya_pavlovich.html

 

Aaaaaaaaaaaaaaaaw those Serbians
By Iliya Pavlovich

February 03, 2006
Friday

 

In view of today’s conflicts in Kosovo, where Albanian (drug trafficking, prostitution, white slavery funded operations) violence against a Serbian minority is tantamount of danger of being an extinct nation, we make more fuss about the endangered whales, seals, flowers and minerals, and much less about a rarely valuable contributor to our own humanity.

My son was born at St. Vincent’s hospital in downtown NYC, Manhattan, Greenwich Village – so by all standards he’s an American.

I am not. I was born is Belgrade, Serbia, but being a self-appointed American (by choice) I gave myself many of the “American rights”- (probably various delusions, that I am still trying to decipher).

In my early views on America as a country and a culture (word culture used in a most generous sense), I saw it fit to endow my son with his European heritage, as I was strongly convinced that the greatness of America is derived from the “frontier spirit” that can be found even among more recent immigrants (like myself). It was that “frontier spirit” that always gave you more power, more resilience, more impetus to try new things ­ and that is why America has produced the most Nobel Prize winners on Earth (probably another one of my partially accurate delusions ­ but maybe it’s not).

Let me try to translate the following into English. This a quote from M. Danojlic’s book “Personal things” published 2001:

“Kada se samo setim u sta sam sve verovao, koga sam sve uzimao ozbiljno, sta mi se sve cinilo jasno kao sunce … Ne, ne odricem se svojih zabluda, naprotiv, samo ih idioti nemaju, i jedino ih podlaci ne priznaju. One su sustastvena iskustva naseg postojanja. Do konacnih i nepomerljivih istina ionako se nikad necemo probiti. Ostaje nam dostojanstveno i posteno suocavanje sa nasim ogranicenjima, posrtanjima i protivrecnostima.” (Milovan Danojlic)

translation: “When I only think of all the things I believed in, all the people I took seriously, and it all appeared very clear to me No, no, I’m not reversing my delusions, to the contrary, only idiots can have no delusions, and only the crooked ones will not admit to ever having them. Our delusions are integral parts of our existence. To ever arrive at permanent and final accuracy/truth is most impossible so all we have left is our own weaknesses, our own limitations, our own existence and contradictions with daily stuttering in pursuit of [wider truths].”

We are all entitled to all sorts of delusions and they should be guarded and dear to us. Without those delusions we’d be paralyzed in some small Balkan war laden country with God-only-knows what type of tyrant for president. It is our permanent and mature views that have grown out of uncovering those delusions so it’s quite good to have them and work with them, never to entirely suppress them. In the following few paragraphs (and images), I shall offer you two widely opposed views on the same people (Serbians), you can choose which delusion to keep, and which to reject.

Here is a rather simplistic (and possibly partially delusional) view on some Serbians that is vastly unknown (even in Serbia).

Let me give you a visual presentation what my son view when he watches me. Here is the image that my son described to me. My nickname often being “buzdovan” ­ the large wooden bat with nails as pictured below. Now in all truth, I am 6’4″ and one of the shortest guys among my Serbian friends (strangely enough most are 6’5″, 6’6″ and over) ­ so we do look like giants and his vision is understood (he is now about 6’4″ himself).

Within this colossal image it is hard to see what I determined is a very deeply embedded feeling of justice, democracy, charity and kindness ­ and they all seem totally incompatible with the images I offered here. Let me give you three small chapters (literature, based on eyewitness accounts, published as fiction):

1. During the Winter of 1915 as the Austro-Hungarian forces (mainly composed of Bosnians, Croats, Checks, Slovaks and other Slavic people in light blue uniforms) were advancing through the North Eastern Serbia (Valjevo, Sabac, Macva region), the peasants came out of their homes and gave the passing occupiers prunes, bread, apples, milk or whatever the little food they had. They spoke a common language and it was later established that the conquering army didn’t look like the victorious army of the mighty empire, but rather a the scared common-folk grouped by force of conscription and threatened by the Austrian and German officer staff to go to battle. Serbian villagers had this rarest of human qualities (mercy, charity, forgiveness) called MILOSRDJE, for which there isn’t even an adequate word in most languages with a few exceptions (Greek: ELEOS, Hebrew: Gemuilt Chasidim)

2. During the retreat of the Serbian Army (Summer of 1916), a Serbian sentinel surprised a Bulgarian (opponent-enemy) soldier who was taking a rare bath in the nearby river. It turned out that the Bulgarian was a sergeant, while the sentinel was only a private. The two languages are somewhat close and it is very easy for them to understand one another (especially in those times when there were no such new words as: cell-phone, TV-set; download, upload, Internet, etc.). The Bulgarian tells the captor: Batko (brother in Bulgarian) I am wounded and I was trying to wash my wound, how far are you taking me? I may not be able to walk any long distance. The Serbian sentinel puts his captive on the back of his horse and walks him a good 11km (7.5 miles) to Serbian headquarters. As the strange party is arriving the young sentinel sees one of the lead commanders of the Serbian Army, General Stepa Stepanovic (later duke – Vojvoda), pacing in front of his log cabin that served as the staff quarters. A day later the young sentinel is summoned to the General’s quarters. He is terrified that he will be reprimanded for having given the captured enemy his horse while he walked on foot. To his amazement the General listened patiently while the private was explaining that the Bulgarian sergeant was wounded and could not walk, so in his view there was no need to further torture the one who is already suffering. The General congratulated the soldier and blessed him with words: “may you and yours be prolific and populous so that the face of our nation is always saved by people like yourself, it is an honor for anybody to be your prisoner, as it is an honor to be your commander”

It took the private a few days to fully understand how did he ever earn such praise as in his view he did the only decent thing he could do and barely had any choice in the matter.

3. From the book “Personal things” from Milovan Danojlic published 2001 same type of events that he recalls in his youth (1944 and 1945) chapter “Nasi i njihovi” (translated as Ours and theirs) page 14 in loose translation:

“Before the communist partisans were consolidating their power in the aftermath of WW2, the Chetniks ruled some villages in Serbia proper and their rule was obeyed. As the most villages had members in both armies that were often opposed to one another as well as to German occupiers, the villagers never knew which side to turn to. At an earlier point in the war the village mayor was close to the author’s (Danojlic’s) father, who was pro-Chetnik and often had advance notices when the chetnik-troikas would be coming to town, usually in pursuit of their prime enemy (the other Serbians who joined the communist lead partisans). Danojlic states that he was often sent on a clandestine mission by his father with words: “Go to so-and-so, and tell them to hide tonight and tomorrow, while “ours” are here. To the common villager “ours” were closer but “theirs” were not immediately discarded and belittled. Danojlic continues:

“A warning to the non-compliants or “theirs”, of the impending doom, to be perpetrated by “ours” was, to me, one of the highest forms of tolerance and a deeply rooted democratic principles. Opposing views were tolerated, even understood and guarded, so that even utopian communism was (as bad as it was) watched after and protected in spite of the prevalent opposing beliefs. The communists in those days were thought of as pro-Russians, hotheads, idealists who keep preaching topics of the impossible justice and unattainable freedoms with non-balanced equality. There are stories that should be told, regardless of veracity and fact-finding.”

IN CONCLUSION: The present day Serbia (in spite of my son’s imagery) is not some God-forsaken country of mountain goats and giants with medieval torture systems, but a simple group of good-natured people who are probably the closest to the American view on democracy in countless ways. So much was the Clinton implemented NATO bombing of Serbia received as a shock by these peaceful people (true even in the most peaceful people there will be criminals, tyrants and similar bad apples) ­ but if the society overall is endowed with such strong Christian values and endless generosity, Clinton should have thought twice about his legacy which will stay forever besmirched by those thoughtless acts.

Iliya Pavlovich
Deerfield Beach, FL – USA

About: Iliya Pavlovich, PhD, sociology, culture, Europe, international relations and a frequent commentator at Baltimore Independent Media Center.

С ОБЗИРОМ ДА ЋУ БИТИ НАПАДАН, ПЉУВАН, ОБЕЗВРЕЂАВАН, ОД ЉУДИ КОЈИ МИ НИСУ РАВНИ, ОДЛУЧИО САМ ДА НЕ БАЦАМ БИСЕРЕ ПРЕД СВИЊЕ – ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАТЕЈУ 7:6 ‘- БЕСЕДЕ НА ГОРИ

СТОГА СЕ ДРЖИМ СРПСКЕ ПОСЛОВИЦЕ : ПРЕМА СВЕЦУ, И ТРОПАР

НЕМА НИКАКВЕ КОРИСТИ ОД АКАДЕМСКОГ СРПСКОГ НИТИ УЗВИШЕНОГ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА, ОВИ НАШИ СУ ТОЛИКО КРАТКОТАЛАСНИ ДА НИ ДО МОГ САРАЈЕВА НЕ ДОБАЦУЈУ – А КАМОЛИ ДА СХВАТЕ АЛЕГОРИЈЕ, МЕТАФОРЕ. СТОГА КОРИСТИМ ЈЕЗИК, ГОВОР ПРИЛАГОЂЕН УШИМА ОНОГ КОМЕ ЈЕ НАМЕЊЕНО, БЕЗ УВИЈАЊА, ПА ГДЕ ПУКНЕ, НЕКА ПУКНЕ.

СА ДУБОКИМ УВЕРЕЊЕМ РОДОЉУБЉА И ЧВРСТИМ ОСЕЋАЈЕМ ПАТРИОТИЗМА, ПОУЗДАНО ТВРДИМ ДА ИМАМО И ДУХОВНО И МАТЕРИЈАЛНО БОГАТСТВО КОЈЕ ЈЕ МАХОМ НЕИСКОРИШЋЕНО, САМО ЗБОГ НАС САМИХ. СТОГА ПРЕДЛАЖЕМ ОВАКО СУРОВЕ И КОРЕНИТЕ ПРОМЕНЕ, А НЕ БИХ СЕ ИЗНЕНАДИО ДА ПОНЕГДЕ НА ПОВРШИНУ ИСПЛИВА МАЛО ГНЕВА И ГОРЧИНЕ, ПРИХВАТАМ СВОЈЕ СЛАБОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА, А ЧИТАОЦИ НЕКА САМИ ДОНОСЕ СВОЈ СУД

Multi prong: Political and economic, social, followed by appropriate subdivisions.

Вишеструко, политичко и економско и друштвено, уз адекватне поднаставке.

Enlightenment comes first

Просветитељски дух мора први

Да кренемо са исцељењем, прво морамо признати и прихватити своје грехове и грешке па макар то звучало и Библијски, тек након тога можемо кренути ка унапређењу и исцелењу, опроштају.

To start with cure, to advance, we have to admit and accept our sins, mistakes, even if it sounds Biblical, and only afterwards we move towards improvements, betterment, forgiveness, cure.

Аналогно томе, тек кад увидимо своје галактичко незнање, можемо почети стицати знања, морао сам мало да дкрадем од Сократа.

The analogy is that, once we grasp the galactic vastness of what we do not know – we may begin to learn and to know – pardon my ripping off Socrates.

По узору на Спарту, распуштамо Скупштину и једино законодавно тело постаје Веће грађана, по двоје из сваке српске општине бирано директно од грађанства, морају бити старији од 50 година, не смеју припадати ни једној странци, док гласачи морају испунити образац где се сваки кандидат изјашњава на десетак (да-не) основних питања, без увијања. Ценим Војслава Шешеља али је пре пар дана изјавио да је КОМАДАНТ овога или онога урадио то и то. КОМАДАНТ је неко ко се бави комадањем, а није КОМАНДАНТ. Нећу да толеришем неписменост па макар и да је докторирао права са 12 година старости. Маја Гојковић оргазмира кад издаје опомене, искључења и остала кажњавања, то је неприхватљиво. Сви чланови Већа морају имати материјално јемство којим се гарантује непоткупљивост, а у противном власт узима сва имања.

As modeled on the Spartan system of government, we will dissolve our Parliament, and take up the Elder’s council of people over the age of 50. Each borough (county) will select two members (neither may belong to any party), and must clearly answer a simple set of dozen alternative questions (yes-no), as to have a well-informed body of voters. Vojislav Seselj butchered the Serbian grammar and Maja Gojkovic has an intense post-menopausal orgasm each time she issues her “warnings and expulsions” at the first sign of dissent – unacceptable in a civilized society which must have a viable opposition. All members of the Elder Council must have considerable possessions which will warrant their integrity, under the threat of being re-possessed by the state.

Садашњи систем се базира на посредништву, и отвара могућност лоших интерпретација воље народа, такве грешке нам не требају, а да не помињемо поткупљивост и продавање утицаја, узимања процента од разних квази-приватизација, где се новац врти без да се оплођује, што отвара безброј могућности злоупотребе и крађе

Today’s system is based on intermediary representation, which opens the doors to theft, misrepresentation and misunderstanding of the will of the voters – we no longer need such errors. Moneys are being circulated in a self-enclosed fashion without regeneration, without usage and intent for earnings which allows more possibilities for fraud, theft, embezzlement.

Приликом пуштања немачких Хитлер’југенда (омладине) руске жене су их поздрављале цвећем и речима вратите нам се опет, али без оружија (Komm wieder, aber ohne Wаffen) – Словенска душа. Сви нас могу следити у том доброчинству.

During the release of Hitler-Jugend from Russian POW camps, Russian women greeted the departing German youth with words “Come again, but without arms” (Komm wieder, aber ohne Wаffen) – Slavic soul. Anybody can follow us with such grace and mercy.
CHANGE OF PLANS: no more translations for this (first edition), but if you merit my attention with upwards of 10,000 hits, the second edition will be made available in other languages. The thought behind this is “act locally – think globally” or in one word: GLOCALLY

Промена плана: нема више превода, јер прво морамо деловати локално, тек након тога мислити глобално. Оног момента кад овај пројекат добије димензију изнад 10,000 подржавања, ни случајно да не буде лајковања, јер за лајковањне предвиђам затвор као и за остале стране речи. Где год има Српских речи то мора да доминира. Тачка.

ДА МИ МАЛО БРЖЕ ПРИВЕДЕМО ОВУ АГОНИЈУ КРАЈУ

1. ВУЧИЋ ЈЕ НЕСПОСОБНО ГОВЕДО КОЈЕ ПЛАЧЕ, мама види, поломили ми наочаре у Босни. Ниси бре једини који носи наочаре, ја их носим од 6те године, тукао сам се кад је морало, играо кошарку, добијао по носу и по наочарима ломио сочиво ми забадало у аркаду па нисам плакао мами, али од детињства сам научио да морам да имам 3 пара наочара, диоптрија се мења с годинама колико пута сам сео на своје цвикере и опет нисам плакао мами. Таква плачипичка нема права ни две овце да чува, бојим се да их не погуби, а камоли Србију (земљи вечних јунака да представља као задњи бескичмењак.
2. Оде он код Ангеле Меркел тамо ни помена нема ни Bild, Der Spiegel, Sueddeutsche Zeitung, а он се дрипац тримфално враћа као да је сам освојио цео Рим, постигли смо Перу, Панту, Мику, Лазу. Кога бре тај лаже, па нисмо сви неписмени неки од нас говоре и мало страних језика (ја баратам мало језиком папиаменту (прострањен у Холдандским Антилима, подврста Креолског) италијанским, лошим португалским, француским, руским, лошим латинским јоћ лошијим грчким, добрим немачким, абнормално добрим енглеским и пристојним српским језиком.
3. Оде он у Брисел да се додворује Могериновој и на крају их Албанци све изиграју. Е онда се више никад не иде у Брисел, сем ако не одемо да их покоримо, а они као гарантори тих тупавих споразума нека се носе са Албанцима, у противном нам само сметају. Са таквим пријатељима, нам не треба непријатељ.
Schluss, vertig, verboten, sikter, доста будалесања и плакања за цвикерима, drauss, down with traitors and impotence with ineffectiveness painted in purple inadequacy. Go away, get lost, get a day job.
Tаквом шепртљи не бих ни метлу поверио да чисти скупштину нити било коју јавну установу. Немој случајно да се нађе неки паметњаковић да нам објашњава како је унапређен водовод или како је онај мутивода Синиша Мали офарбао гелендере и поштанске сандуке. Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси. Који бре конкретан успех, нигде ни један. Све пресипање из шупљег у празно и бојадисање. Донели су ОБЕЋАЊА О ИНВЕСТИЦИЈАМА А ОВАМО РАСПРОДАЛИ СРБИЈУ НА БУБАЊ.
Јел није довољно за наук како је Трамп повукао потписан споразум са Ираном, Ираком, јел се и ви млади мајмуни дичите таквим потписима?
Јел памти неко да су и Немци потписали Версајски мир па прогутали Аустрију за доручак и Пољску за ручак, па онда хтели и остатак света? Шта би? Рани знаци склерозе? Бежали сте са часова историје?
Додатно Вучков брат је имао окршаја са законом одмах то чини обојцу неподобним. Било какво сексуално или противзаконито понашање доводи до моменталног укидања свих функција, па ако сте Харе Кришне у наредном животу боље да се пазите, данас нам само сметате.

Ако нема нико да замени Зорану Михајловић, лично идем на саобраћајни факултет да нађем двоје клинаца који то исто умеју да раде за упола пара, а не да нам се одливају мозгови ван Србије. Дупло строжије важи за Ану Брнабић, она нека буде сексуално девијантна код своје куће или у Британији али овде није НЕЗАМЕНЉИВА, њен нјвећи недостатк је то што је Вучко Плачипичкао поставио за премијерку да би се додворио западу који нас константно сатанизује стога и њој следи нога у дупе, не треба нам такав профил, на основу кога Вучко може да се пува како је већи Католик од Папе.
ИСТОРИЈСКА ПАРАЛЕЛА, АНАЛОГИЈА: Најсуровији чувари Аушвица су били Јевреји које су Нацисти врбовали за тањир хладне супе, па да се докажу својим Фелдвебелима и осталој Германској гамади, ти исти Јевреји су били најсуровији према својим сатанизованим сународницима, е ту је квака. Додатно израз хелсиншки синдром-комплекс је први пут примењен тек oko 1960тих и 1970тих у време кад се Пати Херст нашла у одбрани својих киднапера, уместо да реагује уобичајено и да се придружи оптужби. Eтo бaш ту падају ти наши стручњаци јер не схватају корелацију и узајмно деловање различитих социолошких притисака кроз време и простор, споменусмо једном да Александар Велики не би ни своје пертле умео да зашнира у данашње време нити би Јулије Цезар знао да користи ручни часовник. Треба бити јако мудар и добро поткован да се створи једна плодна средина која ће одржати и нашу земљу, људе, здравство, стоку, образовање, медицину и кренути даље, без повијања кичме. Довољно смо сатанизовани од Запада да се претварамо у про-западне тамничаре свог народа.
Најомиљенији ми је Коферче Ивица Дачић, који се удружио са Слобом, Војом, Борисом, Зораном, Томом и сада са Вучком то је прави несаломљиви политичар који плива у свим водама и као мачка се увек дочека на ноге без обзира одакле пада. Е баш зато и он напоље, а и није баш нешто талентован за стране језике ако не рачунамо гроктање, то да нам буде министар страних послова? Ви мора да сте много духовитији него што ја могу да схватим. Да није тужно било би смешно.

Имам намеру да поменем једног великог српског добротвора, и верног другара, који је до сада, пролеће 2018те у задњих 8 до 10 година скупио преко 3 милиона америчких долара и даривао народу без икакве надокнаде, не узимајући ни пребијене паре за себе, па чак ни за путне трошкове. То помињем да бих вас питао колика је та цифра кад се претопи у гелендере и поштанске сандучиће, а уједно да сагледамо важност и сврсисходност људи који су изистински племенити родољуби у односу на мутиводе који фарбају гелендере, размислите па сами себи одговорите, ја свој одговор већ имам, ако вас интересује како да се придружите овом племенитом раду, изволите ме контактирати, и ја сам ту даривао нешто скромно.
Заједнички цела државна гарнитура сама себе глорификује тако што узима промашаје још већих тутумраковића и онда се бусају у груди како су офарбали гелендере или поштанске сандучиће, па где вам је мозак бре људи, има ли ту С од Србије у вашем пувакању и преувеличавању мрава у слонове. Нико вас не шмиргла 1 посто ван Србије, огребете се за хотеле и путовања да млатите празну сламу па вам онда нека раније генерација сместила ово или оно. Склањај се бре марво. Ако цео свет признаје мудрости Карла Фон Клаузевица морате и ви, јер се свака неуспела политика може нставити само ратом, јел нас ту гурате као да смо сви сомови?
Да вам дам један мали пресек зашто сте све укењали

Сва политика има два кобна чиниоца: извршну власт, и јако комплексно друштво којим управља. А свако друштво мора имати социјалне, друштвене ставке, здравство, образовање, наталитет, саобраћај, привреду, руднике, инфраструктуру и још много тога што ми није дато у задатак дадиље, да вас овде учим, то сте морали сами да савладате пре него што се се докопали фотеља. А најкобнији резултат ваше похлепе и незнања је што имамо поражавајуци наталитет, што толеришемо девијантност, што нам деца беже код разних Фашиста (Канада, Америка, Немачка све Фашисти који се више и не крију), Цела влада да се распусти и да добије плату возача ГСП’а и по једну метлу, па по учинку и плата, максимум возачка. Похарати све наше факултете и упослити најспособније, није случајно да се на многим такмичењима истичу баш наша деца, овако да остану овде а не да иду да се трују хомосексулизмом (као мноти по Холандијама и Америкама), не браним Брнабићки ништа нека оде опет, али да би Вучко профитирао у очима Западаа он мора да постне Србомрзац и то доказани.
Пошто сам дубоко уверен да обични српски гусани знају више од вас квазиполитичара, ево вам и практичне аналогије па да видим ко ће ово да побије.
Већ смо илустровали следеће
(Сва политика има два кобна чиниоца: извршну власт, и јако комплексно друштво којим управља. А свако друштво мора имати социјалне, друштвене ставке, здравство, образовање, наталитет, саобраћај, привреду, руднике, инфраструктуру и још много тога што ми није дато у задатак дадиље да вас овде учим, то сте морали сами да савладате пре него што се се докопали фотеља.)
Е сад, драги моји муфлони и тупсони узмите фактор времена и синергију ако не знате шта то значи, да преведем. Један од најуспешнијих америчких генерала је плакао кад је успешно и брзо освојио Сицилију, јер му је било већ преко 40 година, па се паметно присетио да је Александар Велики до своје 32ге године освојио сав знани свет, Грчку, Персију, Арабију, Пакистан, пола Индије, Египат и држао сав Медитеран под својим оком. У преводу то је више него Јулије Цезар, Џингис Кан (освајао је напуштене степе, брда и реке, а не народе, као наш Александар) Наполеон и било који наредни војсковођа заједно.
Слободно могу да вам гарантујем да Александар Македонски данас не би умео пертле да зашнира нити да очита време на ручном сату. Стога, драги моји тупсони, постоји синергија и фактор времена. Вук Караџић не би разумео пола српског језика којим ми данас говоримо, значи имамо додатне тешкоће како све горе наведено повезати у добу кад се остатак света бави нано-технологијом (роботи сами праве друте роботе) док се неки тапир у Србији хвали фарбањем поштанских сандучића и гелендера, мозгови се одливају, образовање се заснива на будалаштинама а наша паметна деца опет туку пола света из физике, математике, права, итд.

Потпуно довољно да се са абсолутном сигурношћу утврди неспособност данашње поставе, стога сви натраг на метлу. Брнабићка, Гојковићева и Михаловићева могу и да их возе ако хоће, не противим се. Имате само два избора диктатура пролетеријата или војна диктатура, предлажем војну.
Постоји потреба да се унесу пар правних погледа где је мој фонд српских речи изузетно сиромашан, али ово ми није једина тешкоћа, па стога не посустајем. У Београду сам учио само привредно и поморско право у оквирима економије, прилично сиромашно знање, у Америци много озбиљније и суровије. Од историје права Аристотелово начело да се право базира на вођењу умом, (памет, разлог, разум) уз абсолутно одсуство емоција. Додатно је постојала јасна подела где се подједнака кривица сноси на починиоца кривичног дела као и на уздржаног посматрача који је могао спречити злодело. То износим да бих илустровао овим нашим тупсонима, муфлонима и тапирима да морају знати да сносе велику одговорност за своју аљкавост не деловања у критичним ситуацијама. Ово би требало да буде довољно јасно. Аналогно томе, каква исцељења ови наши горе наведени стручњаци имају на уму, да се барем делом уклони штета коју су или пасивно посматрали или су активно учествовали у продаји наших интереса (аеродром Тесла, борски рудник, железара Смедерево, Трепча, руде криптона која за сада изгледа да је изнедрила будуће могућности којих можда нисмо ни свесни. Критично питање је како ће господа муфлони, тапири, мутиводе, тупсони надокнадити свом народу, не неком друтом, него СВОМ народу све ове грешке које нас коштају само крви.
Сва та камиказе политика наших стручњака ме наводи да прихватим предлог Војводе Живојина Мишића где предлаже (војну власт над земљом да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно економско подизање, далеко од свих политичких утицаја.)
Наредних 20 година војна диктатура док не станемо на своје ноге, кроз постепено увођење цивилне власти по спартанском принципу предложеном раније, после тога Спартанско решење које је поменуто. Сигурно да сам далеко од најпаметнијех али видим основе за опоравак и верујем у Србију.

Ни један народ нити група (која је на власти) не може претрпети овако оштру критику а да не реагује дивљачким методама одмазде и заташкавања. Ко зна колико је у нашој блиској прошлости брат продао брата да дође до неке беде од функције и да јаши народ. То говорим јер би баш негде овде почело да се поставља питање – КО ЈЕ БРЕ ТАЈ СЕРОЊА ШТО СВЕ ЗНА, А ОВАМО СЕ КОРИСТИ ЕНГЕСКИМ ЈЕЗИКОМ У 90% СЛУЧАЈЕВА.
ПИТАЊЕ ПРИХВАТАМ И ОДМАХ НУДИМ ОДГОВОР, МАДА БИ БИЛО МНОГО КОРИСНИЈЕ ДА СЕ ЗАПИТАМО КО ЈЕ ИМАО КОРИСТИ ОД ФАРБАЊА ГЕЛЕНДЕРА А КО ЈЕ ИМАО КОРИСТИ ОД ФАРБАЊА СРПСКОГ НАРОДА, ПА УКАЗАТИ НА НЕИСТИНЕ МОЈИХ СТАВОВА, МАДА САМ БИО ПАЖЉИВ ДА ИЗБЕГНЕМ ТАКВЕ КЛОПКЕ, ЈЕР ИЗНАД СВЕГА ВОЛИМ ИСТИНУ И СЛОБОДУ, А ТО МЕ И ЧИНИ СРБИНОМ, У КРАЈЊОЈ ЛИНИЈИ
ОДГОВОР СЛЕДИ
МОЈЕ МУКЕ СУ ПОЧЕЛЕ СА НАВРШЕНЕ 3 ГОДИНЕ КАД МЕ ЈЕ МАЈКА ОДВЕЛА КОД БРАТА ОД УЈАКА, СИНА ЊЕНОГ БРАТА ЈЕР ЈЕ ЊЕГОВ СИН ДИПЛОМИРАО ФИЛОЛОГИЈУ, ГОВОРИО, ПРЕВОДИО НЕМАЧКИ, ЕНГЛЕСКИ, ШПАНСКИ И РУСКИ, САДА ВЕЋ ПОКОЈНИК АЛИ ДИВАН ЧОВЕК НА 200 МЕТАРА ОД НАШЕГ СТАНА КОД БОТАНИЧКЕ БАШТЕ. МАЈКА МИ ЈЕ БИЛА ВЕЛИКИ ФРАНКОФИЛ АЛИ ЈЕ ЗА МЕНЕ ПРЕДОДРЕДИЛА ДА НАУЧИМ ЕНГЛЕСКИ.

НЕ ЛЕЗИ ВРАЖЕ. МОЈ БАТА ИВА МЕНИ СА ОСМЕХОМ ПОЧНЕ ДА ОБЈАШЊАВА КАКО ЈЕ МАМА НАПРАВИЛА ДОБАР ИЗБОР, АЛИ ДА ЈЕ ЗАНЕМАРИЛА НЕМАЧКИ И ШПАНСКИ ПА МОРАМО ПОЧЕТИ СА ТА ДВА ЛАКА ЈЕЗИКА А ЕНГЛЕСКИ ЈЕ НАЈЛАКШИ ПА ТО ОСТАВЉАМО ЗА КРАЈ
ДА МОЈА ТРАГЕДИЈА БУДЕ ВЕЋА, МЕНИ БАТА ИВА ОБЈАСНИ КАКО МОРАМ ДА БУДЕМ ШИРОКО ОПШТЕ ОБРАЗОВАН ВАН НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРВА ЛЕКЦИЈА МИ БУДЕ УВЕРТИРА ЗА ОПЕРУ СЛЕПИ МИШ, ЈОХАНА ШТРАУСА DIE FLIEDERMAUS. МОЈЕ ДРУШТВО ИЗ КРАЈА ЈЕ ПИКАЛО ФУЦЕ БАШ ТУ ОКО КАФАНЕ БЛЕД, УГАО БУДИМСКЕ И ВОЈВОДЕ ДОБРЊЦА СА БОТАНИЧКОМ БАШТОМ ПРЕКО ПУТА. НЕ ПАМТИМ КОЛИКО САМ ШТРАУСОВА ПРЕПЛАКАО АЛИ БАТА ИВА НИЈЕ ПАДАО НА МОЈЕ СУЗЕ. НАРЕДНОГ МЕСЕЦА МИ ЛАКНЕ КАД ЈЕ РЕКАО ПРЕЛАЗИМО НА ШПАНСКИ, АМАН НАРОДЕ КОЈЕ ДЕТЕ СЛУША ОПЕРЕ СА 3 ГОДИНЕ, НИЈЕДНО. ПРВА ЛЕКЦИЈА ШПАНСКОГ ЈЕ БИЛА ПЕСМИЦА MIGUEL SE FUE A LA GUERRA QUE DOLOR, QUE PENA, ПАМТИМ ЈЕ И ДАНАС НАКОН ПРЕКО 60 ГОДИНА. БОЉЕ ДА НЕ КУКУМАВЧИМ ЈЕР САМ ИМАО ВЕЛИКЕ КОРИСТИ ОД ЗНАЊА СТРАНИХ ЈЕЗИКА КРОЗ НАРЕДНИХ 64 ГОДИНЕ. ЛЕПО ЗАВРШИМ ЕКОНОМИЈУ, ЗАПОСЛИМ СЕ У ДУБРОВАЧКОМ АТЛАСУ КАО ТУРИСТИЧКИ ВОДИЧ И ЕТО ДОРЋОЛСКИ ПРЕВАРАНТ УСПЕ ДА ДОБИЈЕ ПЛАТУ ДОК ЛЕТУЈЕ У ДАЛМАЦИЈИ НАРЕДНИХ 4 ИЛИ 5, 6 ЛЕТА ЗА РЕДОМ, ТЕК ТАМО СЕ ОСЛОБОДИМ И ВИДИМ ДА МОГУ И ХОЛАНДСКИ ДОВОЉНО ДА УКЛОПИМ У ТО МАЛО МОЗГА ШТО ЈЕ ОСТАЛО НЕТАКНУТО ПРЕТХОДНИМ МУЧЕЊИМА. 1968 ОДЕМ ЗА КОШИЦЕ НА РАДНУ АКЦИЈУ КАО И ОСТАЛА ДЕЦА, 69ТЕ ЈУРИО НЕКУ ДЕВОЈКУ ФРАНЦУСКИЊУ И ОТИШАО КОД ЊЕ У ПАРИЗ, НАРЕДНЕ ГОДИНЕ ЛОНДОН А ОД ОКО 1972ГЕ ПРВИ ПУТ ЗА ЊУЈОРК. ПРЕТХОДНО СА 12 ГОДИНА ПОЧНЕМ ДА ТРЕНИРАМ КОШАРКУ У ПИОНИРИМА ОКК БЕОГРАДА, БИЛО МИ ЈЕ МАЛО ПРЕКО 2 МЕТРА 2,02 НЕГДЕ, АЛИ СУ МЕ СМАТРАЛИ ЗА ШКАРТ ИГРАЧА И УБАЦИВАЛИ ТЕК КАД БОЉИ БУДУ ИСТЕРАНИ, ТАКО ДОБИЈЕМ ДА ЧУВАМ ДУЦИЈА, КОЈИ МЕ ЈЕ РАДИО КАО МЛАДОГ МАЈМУНА – ОДЛИЧАН ИГРАЧ, МОЈЕ ВИСИНЕ, АЛИ БРЗ И ПРЕЦИЗАН. ФРУСТРИРАН СВОЈИМ НЕУСПЕХОМ САМ ДОЛАЗО НА ТРЕНИНГЕ ПО САТ, ДВА РАНИЈЕ ЈЕР СМО ИМАЛИ ЛУДО ДОБАР ТИМ ТРАЈКО РАЈКОВИЋ, ЕРКИЋ, ГОРДИЋ, А ЈА СЕ ТРТИО ДА ДОДАЈЕМ ПРОМАШЕНЕ ЛОПТЕ САМО ЖУЋКУ, РАДИВОЈУ КОРАЋУ. НЕКИХ 4 ГОДИНА НАКОН СВОГ ПОДПРОСЕЧНОГ ИГРАЊА КОРАЋ УМРЕ У САОБРАЋАЈКИ, СЕДНЕМ НА 7ЦУ КОД ВУКА И ПРАВАЦ ГРОБЉАНСКОМ НА САХРАНУ, КОД ЦВИЈИЋЕВЕ УЂЕ НЕКО ВИШЉИ ОД МЕНЕ СА ДОБРИХ 10-12 САНТИМЕТАРА КРЕШИМИР ЋОСИЋ, ПРВИ ПУТ У ЖИВОТУ ДА САМ СЕ ОСЕЋАО КАКО ЖГОЉАВИ ИСПРДАК. ДА ПРЕЂЕМО НА ЊУЈОРК, МЕНХЕТЕН, ПОСЛЕ ПАР ГОДНА БОРАВКА ОГРЕБЕМ СЕ ЗА НЕКУ ГРАДСКУ СТИПЕНДИЈУ И ЈЕДВА МИ ДОЗВОЛЕ ДА УПИШЕМ ПРАВА. КАО И СВУГДЕ У СВЕТУ ПРВЕ ДВЕ ГОДИНЕ СУ ОРИЈЕНТАЦИОНЕ ИСТОРИЈА ПРАВА, РИМСКО ПРАВО, АРИСТОТЕЛ, ХАМУРАБИ, И СЛИЧНО ЗНАЧИ НИШТА НАПОРНО, БЛИЗУ NEW YORK UNIVERSITY LIBRARY НАТРАПАМ НА СВОГ ПРОФУ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА ИЗ БЕОГРАДА, ЖЕНА МУ ЈЕ РАДИЛА У БИБЛИОТЕЦИ А БЛИЗУ СУ СТАНОВАЛИ. УВЕК САМ ИМАО ГАДНУ НАВИКУ ДА СУТРАШЊЕ ЗАДАТКЕ РАДИМ ЈУЧЕ, И ТАКО ПАР ПУТА СЕДНЕМ СА ЛАКИЋЕМ У WASHINGTON SQUARE PARK, ГУСЛАМО О УСТАВНОМ ПРАВУ И ОН, ПАМЕТАН ЧОВЕК КАЖЕ ЛЕПО ДА СЕ НЕ ЛОМАТАМ ОКО БЕЗБРОЈ АНОМАЛИЈА КОЈЕ САМ НАШАО, НЕГО ДА УВУЧЕМ РОГОВЕ И ДА ЋУТИМ, НАРАВНО НЕ ЛЕЗИ ВРАЖЕ, ЈА УЗМЕМ ДА БУНЏИЈАМ И ОРГАНИЗУЈЕМ БОЈКОТ ПРЕДАВАЊА ДОК НЕ НАМ НЕКО НЕ ОБЈАСНИ ОТКУД ТОЛИКО АНОМАЛИЈА У ТАКО САВРШЕНОМ СИСТЕМУ – ФОРА КОЈУ СУ ОНИ НАМА ДЕЦИ ПРОДАВАЛИ. ЈЕДВА ИЗВУКОХ ЖИВУ ГЛАВУ ЈЕР САМ ИМАО СТИПЕНДИЈУ А ДРУГУ ПОЛОВИНУ ПЛАТИО САМ, ПОШТО НИСАМ КРИО ДА САМ СРБИН, НЕМА РАЗЛОГА ДА СЕ СТИДИМ БИЛО ЧЕГА, ОНИ МИ НАМОНТИРАЈУ ДА МЕ НЕ САМО НАЈУРЕ СА ПРАВНОГ АЛИ НА НАЈТЕЖИ ДЕО НАСТАВЕ КУРАН, БИБЛИЈА, ВЕРА, ШЕКСПИР, ЕЛИЗАБЕТАНСКИ ЕНГЛЕСКИ КОЈИ НИ БРИТАНЦИ НЕ ЗНАЈУ А КАМОЛИ АМЕРИКАНЦИ, УЗ ТО САМ ИМАО РЕЛИГИЈУ, СОЦИОЛОГИЈУ И ДРАМАТУРГИЈУ. НАЈЗГОДНИЈЕ РИБЕ СУ БИЛЕ НА ГЛУМИ, ЗГРАДА ДО МОЈЕ БАШ ПОРЕД ЛАКИЋЕВЕ БИБЛИОТЕКЕ, ТАМАН ПОСЛА ДА НЕ ОДЕМ НА ЧАСОВЕ ГЛУМЕ. ДИПЛОМИРАМ И НАСТАВИМ ДА СЛЕДИМ СВОГ ПРОФУ WILLIAM PACKARD, НА ПРИВАТНУ НЕМАЧКУ АКАДЕМИЈУ ГДЕ СУ БИЛИ ОТО ПРЕМИНГЕР, УТА ХАГЕН, ХЕРБЕРТ БЕРГХОФ А ОДАТЛЕ ЈЕ ПРОИЗАШЛО СИГУРНО 200 НАЈБОЉИХ ГЛУМАЦА 20ТОГ ВЕКА, ДА НЕ НАБРАЈАМ, ПОГЛЕДАЈТЕ САМИ – HB STIDIO ON BANK STREET NYC 10013. МЕНИ ЈЕ НАЈВЕЋА КОРИСТ БИЛА ШТО САМ НАУЧИО СКОРО ЦЕЛОГ МАГБЕТА, ХАМЛЕТА, КРАЉ ЛИРА И МЛЕТАЧКОГ ТРГОВЦА НАПАМЕТ, И НИЈЕ ТОЛИКО ТЕШКО КАД СЕ НЕШТО ВОЛИ. УЧЛАНИМ СЕ У АМЕРИЧКО УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА, НАПИШЕМ, РЕЖИРАМ И ПОСТАВИМ НЕКИХ 5 СВОЈИХ ДЕЛА НА БРОДВЕЈУ, СВА НЕУСПЕЛА ФИНАНСИЈСКИ, АЛИ НЕ ЗНАМ НИ ЈЕДНОГ СРБИНА НИ ПАТОС ДА ЈЕ БРИСАО ТАМО, ПА СВОЈ НЕУСПЕХ СМАТРАМ УСПЕХОМ. У ТИМ ГОДИНАМА САМ СЕ ДРУЖИО СА, МОРА ЛАТИНИЦА ОПЕТ: DENZEL WASHINGTON – IZUZETNO PLEMENIT I DAROVIT KOME JE ZENA BILA U 8-MOM MESECU PA MU SE DOPALO MOJE IME I HTEO TAKO DA KRSTI MUSKO DETE, JA GA ODGOVORIO DA NE BACA KLETVU NA NERODJENO DETE, KEVIN KOSTNERA, MARTIN SKORCEZEA, ROBERT DE NIRA, ROBIN WILLIAMSA, BARBET SHROEDERA, MICKEY ROURKA, FAYE DUNNAWAY, UZ BAREM DODATNIH STOTINJAK MANJIH. NAJVISE SU ME IMPRESIONIRALI BRITANAC ERIC CLAPTON, MICK JAGGER, AMERI: KEVIN KOSTNER, TOM HANKS, OLIVER STONE, MICKEY ROURKE I WILLEM DAFOE, BILO JE TU DOSTA SUJETNE GAMADI, ALI O NJIMA NI ZBORA.
СОЦИОЛОГИЈУ САМ ПОЧЕО У ЊУЈОРКУ АЛИ ЗАВРШИО ЗА БРЗИХ 8 ГОДИНА У КЕНТУ, БРИТАНИЈА, УПОЛА ЈЕФТИНИЈЕ АЛИ ЗБОГ КОМИТЕТА ЏЕЛАТА КОД КОЈИХ САМ БРАНИО ДОКТОРАТ, АЛИ НИКАКО ДА ПРОЂЕМ.

ТОКОМ ПОТОЊИХ ГОДИНА КАО ДОРЋОЛСКА БИТАНГА УСПЕМ ЛИЧНО ДА УПОЗНАМ BENYAMIN NETANIYAHU-A, GENERALA GADI EIZNEKOT-A, REAGANOVOG MINISTRA GEORGE SCHULTZA, HENRY KISSINGERA, LAWRENCE OLIVIER-A U LONDONU, JOHN BOLTON-A KOJI JE TEK DANAS VRLO AKTIVAN, И ЈОШ СИЈАСЕТ ДРУГИХ КОЈИМА НЕ БИХ ДА ВАС СМАРАМ. ТЕШКО САМ РАДИО, ПЛАЋАО СТУДИЈЕ БИО ЧЛАН ФИЛМСКОГ ИНСТИТУТА ГРАДА ЊУ ЈОРК, ПА СКАКУТАО ПОСЛОВНО ДО ХОЛИВУДА И ЛОНДОНА, НИГДЕ НИСАМ ОБАВИО ПОСАО КАКО САМ ХТЕО АЛИ СВИ ТИ ПАДОВИ МИ ДАНАС СЛУЖЕ НА ЧАСТ.

 

Анализа привреде, образовања и здравства следи
1. Јесам учио и генетику и антропологију, али недовољно да бих умео протумачити вредност наше српске генетске искључивости. Поуздано једино могу да тврдим да спадамо у групу најстријих Европљана Хаплогрупе 12-а, а сличне структуре се могу видети на Сицилији, Сардинији и Румунији. Ето, узгред и како се код мене изродила љубав ка социологији. Погледајте делове где је владао сурови бранитељ Хришћанства гроф Влад Тепеш, Дракула, поред села Буковина, Свети Ђорђе, Сибињ, река Бистрица – јел се и вама чини да иста имена постоје и на српском Косову? С обзиром да се одавно ради на убризгавањз гена и осталим модификацијама, да не кажем ПРАВЉЕЊЕМ НАКАЗА, јер су још у Хитлерово време Др. Менгеле и екипа правили сличне покушаје, о данашњици да не говорим довољно је да знамо за ГМО, генетски модификовано зрно у пљопривреди, тако се обично почиње, пољопривреда, кунићи, мишеви, пацови, мајмуни а узгред и по затворима Америке се одавно изводе овакве акробације.

. Доста на ту тему. Пребацујем се на пољопривреду, јер смо сељачки народ и волимо село а од тога се живи.
То радим пет разлога:
А. Карл Фон Клаузевиц (Немац, Прусија)
Б. Сун Цу (Кинез)
В. Конфучије (Кинез)
Г. Наполеон (Француз)
Д. Александа Велики (Македонац)
Сви су имали једну заједницку црту у филозофији војевања: искористити своје природне предности – брда, реке, оштроумност, инат, непоколебљивост, истинољубље, обученост, дисциплину, познавање терена, итд.) па онда све те своје врлине прикрити а дознати недостатке непријатеља. Наизглед, ништа простије, али многи су се спотакли о тај мали камен. Живојин Мишић је први војсковођа на свету који је делом доказао тачност таквог погледа својим победама на Церу и Сувобору.
Зато сам прво себи дао у задатак да се означи највреднија српска компонента у будућем развоју земље, а то је (по мени) пољопривреда, плодно тло на ком живимо.

. Доста на ту тему. Пребацујем се на пољопривреду, јер смо сељачки народ и волимо село а од тога се живи.
То радим пет разлога:
А. Карл Фон Клаузевиц (Немац, Прусија)
Б. Сун Цу (Кинез)
В. Конфучије (Кинез)
Г. Наполеон (Француз)
Д. Александа Велики (Македонац)
Сви су имали једну заједницку црту у филозофији војевања: искористити своје природне предности – брда, реке, оштроумност, инат, непоколебљивост, истинољубље, обученост, дисциплину, познавање терена, итд.) па онда све те своје врлине прикрити а дознати недостатке непријатеља. Наизглед, ништа простије, али многи су се спотакли о тај мали камен. Живојин Мишић је први војсковођа на свету који је делом доказао тачност таквог погледа својим победама на Церу и Сувобору.
Зато сам прво себи дао у задатак да се означи највреднија српска компонента у будућем развоју земље, а то је (по мени) пољопривреда, плодно тло на ком живимо.

Погледајте историјски нису ни Келти, ни Римљани били блесави да заузимају Сингидунум због дивљих медведа, оштре зиме и бесних вукова – него због кључног географског положаја, плодне земље и благородних староседеоца (Срба – да не улазим у оне бљувотине како су се Словени доселили са Карпата у 6-том или 7-мом веку, та прича не пије воду одавно). Значи овде смо од давнина и по ДНК налазима и по говору и по обичајима.

Погледајте историјски нису ни Келти, ни Римљани били блесави да заузимају Сингидунум због дивљих медведа, оштре зиме и бесних вукова – него због кључног географског положаја, плодне земље и благородних староседеоца (Срба – да не улазим у оне бљувотине како су се Словени доселили са Карпата у 6-том или 7-мом веку, та прича не пије воду одавно). Значи овде смо од давнина и по ДНК налазима и по говору и по обичајима.

If Ghandi can do it so can we…

Our present state of affairs is pretty sad and the consequences will be both grim (and possibly violent) if we have to fight for our rights again. We are all held captives by our banks, by our media, by our government institutions DCS, ONI, CIA, NSA, IRS, etc. etc. Ever heard of Patrick Henry? “Give me liberty or give me death”? I chose liberty. So we better get to work before it’s too late. I am sure there will be at least a few sections where almost every one of my fellow American Citizens will find this work vapid or utopian – once you come to that point scroll back to the following second chapter with thoughts of the American naturalist Edward Abbey: “A patriot must always be ready to defend his country against his government” – why else would we have the 2nd Amendment?
SECOND CHAPTER:
As the alternatives to a peaceful radical change I see only the following four and I abhor them with equal passion:
Our abnormal gap between the top 2% who control the over 95% of the wealth of our country and remaining 260,000,000 impoverished Americans – don’t we all deserve somewhat similar benefits or is only the filthy rich and the politicians who get the best Medical, Dental, pension plans, etc. etc. That conflict can easily escalate to more than a verbal conflict and protests on Pennsylvania Avenue (the Texas state constitution already provides it a clause strong enough to secede; Cascadia (North West US states along with Canadian province of B.C. already have a flag and an anthem but no statehood – are we naïve that much to think this will last for ever?
Aside from H1N1 virus (presumably manufactured in the USA, what other illnesses did we conceive in absence of true conscientiousness? AIDS? Maybe. Bird flue? Maybe. Mad cow disease? Maybe. Legionnaire’s disease? Maybe. Post traumatic stress disorder? Maybe. – a little too many “maybes” for my taste.
Operation Paperclip brought (admitted) 1600 German and Nazi scientists in 1945, some of them having worked on mind control (MK), pharmaceutical industry, poison gasses and similar invisible killers. There are sources which claim there were over 3000 Germans brought to USA right after the WW2 including Werner Von Braun -the key scientist in our first Atom Bomb project – can anybody account for all of them today?
What if section one, or section two, three or all, of the Second Chapter leads to armed struggle? Bloodbath? Hell no – I am dead set against yet another civil war – but we do have the well equipped and brain washed forces trained only to obey – so Americans shooting on other Americans is not entirely unfathomable.
Unexplained acts of madness committed by non-institutionalized individuals (even non-adults) killings in churches, schools, post offices, military bases, shopping centers, parades any mass events. Oh wait – my mistake that is already happening as this is being written, with the media being able to cloak this into a single act of terrorism, madness or a different cloak of a different color – in spite of my chronological error, this is a good opportunity to induce a little bit of Shakespeare’s Macbeth, Act 1 scene 4: King Duncan: :There’s no art To find the mind’s construction in the face. He was a gentleman on whom I built An absolute trust.” meaning that we can never be sure who will claim insanity as a defense and whom will the media protect by listing them as mentally challenged, unstable, etc. What matters is the cause and the action taken – once we get our eyes off the ball, we have been fooled – here I just fooled myself predicting that unstable acts may start occurring, having forgotten about Sirhan-Sirhan – the “single RFK assassin”, Lee Harvey Oswald – “the single JFK assassin”. – more such lunatics came in the ensuing decades we just didn’t put it all together.
With the strong probability of the above five points my following chapters will generate some greater attention to detail, accountability and be considered far less Utopian, but pragmatic. The Utilitarian sociology would mandate a more practical approach as in the above 5 bullets, but I would rather incline to put my faith in mankind even if I am deluding myself with following Consequentialist Utopia.
Academically we, here in the United States are not at a most desirable level in the world, many other countries’ kids beat us in math, comprehension, reading, physics, chemistry and similar skills. I don’t want to say we are stupid but we are very close to it (myself included, in spite of the fact that I was granted a very high academic degree) – which leads me to suggest that we must admit all the things we do NOT know. How many of us know about the Operation paperclip, excluding my mention in the above, operation Halyard (or Halyard Mission) operation Barbarossa, 2nd Punic War? The atomic bombs dropped on Hiroshima and Nagasaki may have put an end to World War II, but they weren’t the only destructive weaponry developed during the war. From nerve and disease agents to the feared and coveted V-1 and V-2 rockets, Nazi scientists worked on an impressive arsenal. As the war came to a close in 1945, both American and Russian officials began scheming to get that technology for themselves. So it came to pass that 71 years ago today, so Nazi scientists arrived in the United States (other numbers go as high as over 200/300 Nazis) and were promptly put to work for Uncle Sam.
Read more: https://www.smithsonianmag.com/smart-news/why-us-government-brought-nazi-scientists-america-after-world-war-ii-180961110/#kZfUEmqW5PqrX8Lj.99
Give the gift of Smithsonian magazine for only $12! http://bit.ly/1cGUiGv
And it’s not only Werner Von Braun and atomic scientists, it was nerve gas medical teams, Mind Control teams (MK), micro chips implants – already begun in Sweden by 2017 some 100 companies had over 2000 employees implanted with micro-chips – does that not slightly collide with our right to privacy in the US? – How will we know if we are implanted or not while under general anesthesia?
As utopian as this may sound, kindly consider another two probable outcomes:
Outcome 1: an all out armed uprising (Texas already has a state constitution clause that allowing it to secede, Cascadia is well formed group in the US North-Western States and Canadian South-West provinces that already has a flag and a constitution – what is stopping them from an armed effort?
Outcome 2: Total take over of our government to protect their own financial interests by implementing micro-chips implants as shown above (Norway and Sweden already started it). In a case like that not even the armed uprising would be possible we would all be remote controlled.
Which of the two probable outcomes do you prefer? – None? Neither do I, but we have to get to do something as long as we are a government of the people, by the people and for the people given rights to pursue life, liberty and happiness, right to bear arms and all other unalienable rights as in our Bill of Rights and the Constitution.
This project will be massive, hard and long – so I can’t really afford to spare myself nor beat around the bush too much. Admittedly some of the ideas may sound radical, but let’s deploy them for only 10 years and the change will be evident – we will have our country back – nothing in our lives is worth fighting for, as much as our own freedoms and rights given to us by the founding fathers and many thinkers that we produced. It’s not only Gandhi who is on our side it is also George Washington, Thomas Jefferson, Abraham Lincoln, Woodrow Wilson, Andrew Jackson, John F. Kennedy, Robert F Kennedy, Adlai Stevenson, etc. We must mention other non-Americans with equal (if not greater valor – who say the worthiness of our causes and fought for us): Kasimir Pulaski, Tadeusz Koschiusco, Marquise de Lafayette, German general Von Steuben, and a handful of other non-Americans too. I find it un-American to be afraid of our own institutions like ONI, NSA, CIA, IRS, It is no accident that most Nobel prize winners are Americans, (and none of them can name 3 out of the 5 countries of the European second longest river (the Danube), since in our country we are all very highly specialized only in that one field, taught to turn a blind eye on spirituality, poverty, geography etc. etc. – that, I feel will be our undoing – I don’t want a prize, neither a “thank you”, nor a medal, nor a mention – I just want what we always had. I wish us all lots of good luck, courage, integrity and honesty to stay out of the present day muddy waters. There is a good chance other countries will look up to America again and even emulate us. If we don’t take radical steps very soon we will find ourselves between nowhere and good-bye. I don’t want to go there.
Look at these few statements and see if you agree:
If something is “rotten in the state of Denmark” – the Danish people should fix it.
If Mohandas Gandhi can defeat the vast and mighty British empire with peaceful means (and more importantly without the benefits of the US Constitution – we should be able to do better at home.
This is going to be a long essay with thousands of baby steps many sounding silly at first (i.e):
Every lawyer that loses his case will go to prison with his client
We will all abstain from voting – if the state of Rhode Island has 3 congressional districts let only one person vote for congress – that person will be liable and held responsible for all the works of his elected official; Same goes for Governors and Senators.
Value added tax will be computed differently (i.e. if there is any nudity, speculation, second-guessing, unsupported statements nor different and opposing sources will be taxed astronomically as to discourage irresponsible journalism and purveyors of lies/fake news).
US Congress to be held liable to that one voter (i.e. 6th Congressional district is composed of a bunch of one mule towns – does that entitle that representative to have to have a fancy apartment in Washington DC’s Watergate tower and a private house/estate at their home state, an estate in western Cuyahoga County? Absolutely not. Let alone the pension fund that exceeds the national average by a factor of 10, free top notch medical, dental – while the residents of that district can barely make ends meet? Get all the congress – (and Senate too) to learn and practice honesty transparency, reliability, responsibility, modesty. We will require all politicians to wear those silly paper party hats with rubber chin-strap when in public – so we can recognize them, – all bankers and finance professionals to sear a dollar signs around their ears as earings.
Religion: I am not entirely convinced that God exists but I can’t prove God does NOT exist either – however I decline to be indoctrinated by any organized religion. If you didn’t know, the Vatican is one of the wealthiest states on Earth, much of their wealth having come from the Crusader’s plunders, even some of the Nazi plundered art found its way to the Vatican. Their library does not allow any copies any photographs, and items shown, seen or exhibited. Vatican’s banker (Roberto Calvi) has been found hanged in London (presumably suicide) in 2003. There is no exact proof if this was suicide or murder – and neither can be good. Since the wealth of Vatican is inestimable it will be designated that Vatican will truly follow Christ’s example, give away all its wealth and eliminate hunger only in Africa. I am pretty confident that Vatican can accomplish a lot more – but let’s start small;
All “professionals” attorneys, physicians, accountants, bankers, will be required to provide “pro bono work as one fifth of their work week (10 work weeks per year). All persons involved in sexual abuse or scandals will be judged only by the jury of previously sexually abused men or women.
One of the key aims will be to reduce the gap between wealthy, unfathomably rich and the dreadfully poor, hungry, homeless. To that and we must bypass the lame, vapid excuse – oh, my Billy started working in our garage at the age of 12 and today he owns (anything enormous i.e. google, face-book, snap-chat, twitter, 35 Ford dealerships, etc. etc.). Irrespective the “humble beginnings of “my little enterprising Billy” – that same individual will have to spend 10 weeks out a year (only one fifth of their time and money) in foster homes teaching others how to be that “enterprising”
“All men are created equal” – are they? How do we explain that the top 2% of population of the USA holds some +95% of the wealth? I see no equality in that, nor do I wish to impoverish all the well-off people but just induce a more human, more fair, more equitable, more wide-spread interaction so to increase the first hand experience of the very well off with the rest of us – including the Elected president who will:
Follow the footsteps of Thomas Jefferson one of the key founding fathers and our third president: Thomas Jefferson, third President of the United States of America, did away with many of the formalities of the office while he served. For example, while President, he answered his own door, sometimes in slippers; he preferred a handshake to others bowing; he did away with most state dinners; and he did not address Congress, but would send over his written remarks by messenger.
Abraham Lincoln’s Gettysburg Address: “Four score and seven years ago our fathers brought forth on this continent, a new nation, conceived in Liberty, and dedicated to the proposition that all men are created equal.Now we are engaged in a great civil war, testing whether that nation, or any nation so conceived and so dedicated, can long endure. We are met on a great battle-field of that war. We have come to dedicate a portion of that field, as a final resting place for those who here gave their lives that that nation might live. It is altogether fitting and proper that we should do this. But, in a larger sense, we can not dedicate—we can not consecrate—we can not hallow—this ground. The brave men, living and dead, who struggled here, have consecrated it, far above our poor power to add or detract. The world will little note, nor long remember what we say here, but it can never forget what they did here. It is for us the living, rather, to be dedicated here to the unfinished work which they who fought here have thus far so nobly advanced. It is rather for us to be here dedicated to the great task remaining before us—that from these honored dead we take increased devotion to that cause for which they gave the last full measure of devotion—that we here highly resolve that these dead shall not have died in vain—that this nation, under God, shall have a new birth of freedom—and that government of the people, by the people, for the people, shall not perish from the earth.”
From the target group of the anticipated positive changes I selected (mid April, 2018) Mark Zuckerberg on following grounds: During the month of March/April 2018 Mark Zuckerberg is nursing the biggest fall after losing $3.2 billion as large cap stocks disappointed for a fourth straight day. According to that we shall have enacted a Bill where every person’s most massive financial loss, will be equivalent to that person’s contribution the opening schools/hospitals in traditionally poorer states (Alabama, Mississippi, South Carolina, etc. – to be appointed by the Census bureau.
All museums, theaters, ballet, opera, street jugglers will have a minimum wage earners allowed at no cost, whether they work or not, since they can not be re-trained to become dentists overnight. This activity will be sourced out of our military budget.
I have no exact proof, nor time and place where Robin Williams said the following but with all credit due to him (or whoever the author was), I quote:
I see a lot of people yelling for peace but I have not heard of a plan
for peace. So, here’s one plan:1) The US will apologize to the world for our “interference” in their
affairs, past & present. We will promise never to “interfere” again.2) We will withdraw our troops from all over the world, starting with
Germany, South Korea and the Philippines. They don’t want us there. We
would station troops at our borders. No more sneaking through holes in
the fence.3) All illegal aliens have 90 days to get their affairs together and
leave. We’ll give them a free trip home. After 90 days the remainder
will be gathered up and deported immediately, regardless of who or where
they are. France would welcome them.4) All future visitors will be thoroughly checked and limited to 90 day
visits unless given a special permit. No one from a terrorist nation
would be allowed in. If you don’t like it there, change it yourself,
don’t hide here. Asylum would not ever be available to anyone. We don’t
need any more cab drivers.5) No “students” over age 21. The older ones are the bombers. If they
don’t attend classes, they get a “D” and it’s back home, baby.6) The US will make a strong effort to become self sufficient energy
wise. This will include developing non polluting sources of energy but
will require a temporary drilling of oil in the Alaskan wilderness. The
caribou will have to cope for a while.
7) Offer Saudi Arabia and other oil producing countries $10 a barrel for
their oil. If they don’t like it, we go someplace else.
8) If there is a famine or other natural catastrophe in the world, we
will not “interfere”. They can pray to Allah or whomever, for seeds,
rain, cement or whatever they need. Besides, most of what we give them
gets “lost” or is taken by their army. The people who need it most get
very little, anyway.
9) Ship the UN Headquarters to an island some place. We don’t need the
spies and fair weather friends here. Besides, it would make a good
homeless shelter or lockup for illegal aliens.
9b) Use the buildings as replacement for the twin towers.
10) All Americans must go to charm and beauty school. That way, no one
can call us “Ugly Americans” any longer. Now, ain’t that a winner of a
plan. “The Statue of Liberty is no longer saying ‘Give me your poor, your
tired, your huddled masses.’ She’s got a baseball bat and she’s yelling,
‘You want a piece of me?”
Robin
Yes I know this is a massive mix of poorly strung up ideas, but give me a chance to elaborate and provide background with plain reasoning, even those that don’t see the good of my first broad strokes may turn about face. I only had one loose cannon idea yesterday and the more I thin (read, analyze) the larger this idea gets – now out of my control. We are in a total train-wreck and I, for one do not enjoy watching train-wrecks although some people do – but those are less than human. Our lives will be judged by our posterity based on how much humanity, reason, compassion and happiness we brought to others and never by the number of zeros on our off-shore bank accounts – which should also be sanctioned.
This only an introduction in broad strokes and even after it’s finished (adopted) additional requirements may and should be a way towards spirituality and we can all agree that Art is here to en-noble us, and allow us a view of what we slew, all list of performances, films books:
A – film They shoot Horses, don’t they – Micahel Sarazen, Red Buttons, Jane Fonda.
B. film Electric Horseman – Robert Redford, Jane Fonda
C. film: 3 days of a condor – Robert Redford, Max Von Sydow, Faye Dunaway
D. film: Chinatown – Fay Dunaway, Jack Nicholson
E. Sling-blade – Billy Bob Thoronton
F. Grapes of Wrath film: Henry Fonda – book John Steinbeck
G. film: To kill a Mockingbird – Gregory Peck
H. The Nuttcracker and Swan Lake – Ballet by Pyotr Ilich Tchaikofsky
I. Opera: Il Nozze di Figaro – Mozart – one of the first organized resistance to a feudal lord’s right of the first night in bed with a new bride.
J. Jeoffrey Ballet – NYC – George Balanchine works of the NYC Ballet.
K. film Billy Elliott – British movie
K2 – film: Brassed off – British movie with Ewan McGregor and Pete Postelthwhite
L. Brazil – British film – Robert de Niro, Johnathan Pryce
M. A man for all Seasons – Thomas Moore – British Film with Sir Paul Scofield
N. Theater play: Breaking the code – Royal Shakespeare Company with Derek Jacoby – about Alan Thuring a gay mathematician who broke the German enigma Code but was killed in Greece by MI6
O. Catch22 – movie Orson Welles, Martin Sheen, Alan Arkin – book by Joseph Heller
P. Sculptures by Henry Moore, buildings by Antoni Gaudi (architect)
Q. Music by the US Marine corps band composed by John Philip Sousa.
R. music by the Russian “mighty five” – The Five, also called The Russian Five or The Mighty Five, Russian Moguchaya Kuchka (“The Mighty Little Heap”), group of five Russian composers—César Cui, Aleksandr Borodin, Mily Balakirev, Modest Mussorgsky, and Nikolay Rimsky-Korsakov—who in the 1860s banded together in an attempt to create a truly national school of Russian music, free of the stifling influence of Italian opera, German lieder, and other western European forms. The original name of the group, Moguchaya Kuchka, was coined in a newspaper article in 1867. Centered in St. Petersburg, the members of The Five are often considered to have been a rival faction to the more cosmopolitan, Moscow-centered composers such as Pyotr Ilyich Tchaikovsky, although Tchaikovsky often used actual folk songs in his music and Borodin and Rimsky-Korsakov emphasized traditional European training in their work.
R-2 Most prominent Japanese composers like Masaru Sato, Koji Kondo, Yuzo Koshiro, and the chellist Yo-Yo-Ma together with the Argentine legend Astor Piazzolla (playing bandeon)
R-3 Argentine music (tango) and food (tapas) Astor Piazzolla, Lalo Schiffrin – composers.
R-4 music by both Johann and Richard Strauss (Austrians).
Even if we only stop here, this alphabet soup from A to R is mixed enough that at least 10% of the public will find some benefit – after a month of implementation we can re-mix the order by city – state, venue, etc.
Outcome can only be one: greater degree of beauty conscientiousness and self awareness, not to mention pride and self respect along with being stimulated to do good for others who are just a little less well-off. There is no fail in this “utopian logic” – it’s a win-win combination, let alone compared to the second chapter of this essay.
Iliya Pavlovich, PhD
for more works please log into: http://www.lulu.com/spotlight/iliya
You thought I was finished? – So did I.
But:
Considering the most dire consequences clear to anybody who followed the postulates of the Consequential Sociology approach: any other effort – or no effort at all, would be devastating.
Just look at geopolitics:
a) We have tensions with North Korea and a massive Navy fleet in the South China Sea, which involves another few nuclear powers: North Korea, China, Russia.
b) We have a major conflict in the Middle East over Syria: probable opponents: Russia, Iran, India, China – all nuclear powers
c) We have a major anti-Russian effort in Europe on account of possible Russian involvement in the US Elections and poisoning of a useless Russian double agent, consider the Mid-April article in the NY Post titled: Russia: Swiss lab analysis shows nerve agent designed in West, quoting: “MOSCOW — Russia’s foreign minister says Moscow has received a document from a Swiss lab that analyzed the samples in the nerve agent poisoning of an ex-Russian spy, which points at a Western-designed nerve agent as a likely cause. Minister Sergey Lavrov said Saturday that Moscow received the confidential information from the laboratory in Spiez, Switzerland, that analyzed samples from the site of the March 4 poisoning of Sergei Skripal and his daughter in the English city of Salisbury. He said the analysis was done at the request of the Organization for the Prohibition of Chemical Weapons.
In summary no empire on Earth ever fought a war on three fronts so vastly distant that it will require our elementary school children to get mobilized. So let’s quit, while we are ahead and implement my silly ideas.
Now, I’m done but there are many more critical view to be developed particularly with major topics of finance (banking, MMF), government “deregulation”, media, advanced forms of economic slavery. Additional follow-up with disintegration of a moral fabric from the mouth of a London whore (she rationalizes heftily in favor of being called “a lady of leisure) – the 25 year old Simone Toon, in her own words, sourced at: https://nypost.com/2016/11/03/im-a-sexy-sugar-baby-and-dont-need-a-job/

Iliya Pavlovich, PhD
for more works please log into:

http://www.lulu.com/spotlight/iliya

 

Introduction – увод

УВОД

 

 

o-stefanu
Ова књига је већ написана али никако увод да смислим. Напокон, ми стиже помоћ од предака. Да кренемо директно, да сами видите па онда дело (углавном на енглеском, молим опрост)
А.
1. Zna Dušana rodit Srpka, zna dojiti Obiliće,
2. al heroje ka Požarske, divotnike i plemiće,
3. gle, Srpkinje sada rađu… Blagorodstvom Srpstvo diše…
4. Bježi, grdna kletvo, s roda – zavjet Srbi ispuniše!

Б. Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.

Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.

Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо гдје се језик једног народа таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.

Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.

И ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.
НАПОМЕНА:Реч Стевана Немање (Стефана Немање — оца Симеона (1166-1196)) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава (из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића)

Моја напомена, ко ово не сџвата, томе нема места у Србији.

Ваљало би навести и текст другог аутора Аутор: Рада Стијовић Политика петак, 22.07.2011. у 22:00

Чувајте, чеда моја мила, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? – почетне су речи тобожњег завештања Стефана Немање своме роду. Ово је заблуда која се већ више од деценије провлачи у нашој средини, а поновљена је недавно, парафразирано, и у једном чланку о туђицама на странама „Политике”. Мада звуче немањићки, одишу патином и носе лепу поруку, ове речи нису Немањине, већ потичу из пера савременог публицисте Милета Медића и требало би да на то обрате пажњу поготово они који се професионално баве језиком.

Да би борба против неумерене и прекомерне употребе страних речи, нарочито оних неуклопљених у језички систем, требало да узме организованији вид, како се у поменутом чланку каже, нема спора. Међутим, колективно бављење овим тешким и незахвалним задатком не успева да се укорени у нашој средини, и то још од времена првих таквих настојања, када су умни људи из Друштва српске словесности на челу са Стеријом покушали да раде на стварању српске терминологије (називословних речи). Њихов почетни труд је наишао на отворено ниподаштавање и они су врло брзо свој посао прекинули. Међу скованим или с других језика преведеним речима било је и успелих творевина, од којих су неке и данас у употреби, као нпр.: суштина, случајност, својство, способност, постепеност, ситница, предмет, доказ, безусловно. Када ће се опет наћи снаге (пре свега кадровске) и довољно разумевања за овакав посао, остаје да се види.

Осврнула бих се на још једну напомену из поменутог, свакако корисног, чланка, а то је да Вук не би разумео данашње Србе. Мада се у потпуности слажем да ову неумерену поплаву, нарочито неприлагођених англицизама треба каналисати (о томе сам у више наврата и сама писала), верујем да српски језик још увек није угрожен. У природи језика је да се мења, осавремењава, лексички богати, поготово у овом нашем ужурбаном времену. Неке речи улазе у језик, неке застаревају и престају да се употребљавају, неке поново оживљавају. Не бисмо ни ми данас попут Вука рекли да „колаче градимо од брашна и воде” или да „пишемо књигу” мислећи на писмо. Не бисмо разумели ни реченицу из Пословника Српске краљевске академије с краја претпрошлог века у којој се каже да Академија „даје помоћ српским вештацима који то заслужују, ради усавршавања у својим вештинама, или ради израде, или ради издања на свет каквог вештачког дела”. Старе словенске речи вештак, вештина и вештачки употребљене су у значењу уметник, уметност и уметнички, које је у потпуности изашло из употребе. Такође стара реч, обновљена ових година јесте и везник илити. Настао у XV веку од старијег везника или (непрестано у употреби до данас) и датива личне заменице другог лица, почетком XX века почео је да се осећа као архаизам и престао да се употребљава. Неко га је оживео, чини ми се без нарочитог разлога, јер не носи никакву значењску нијансу нити има стилску обојеност. Мотив је вероватно била жеља да се буде оригиналан, другачији. Тек, он се данас поново употребљава, мада лингвисти предност дају облику или

У сваком погледу ништа битно се не мења. Ево нека каже сам Стефан Немања

Након 50 година писања само на енглеском почињем да се дивим самом себи, да сам одржао српску писменост до овог нивоа. Кад могу ја, може и остатак Срба.

Не треба да се поредимо са Бечом, Римом и градовима који имају своју историју преко 1,000 година. Били смо освајани и од Мађара и од Турака и Млетака (мислим на све Србе), и право је чудо да смо се одржали као нација, али чак и тај поглед је само делимично тачцан. Имамо пуно тога, које немају ни Рим, ни Беч, ни Лондон, нити ико други, а то је наше православље, наше цркве, записе. Само погледајте време под Турцима, извините на енглеском али ево показујем да се сваких пар стотина година градила нека нова црква. Па сви знамо да се у цркве не иде на продају обућа него имамо своју службу.
Ево копије списа цркава по регионима и години градње

 

Serbian history can be best met through her church, monasteries and temples. Serbian temples carry the story of Serbian endowment. The most beautifull and the oldest temples were built by the powerfull Serbian rulers, and some of them spent their last years of life like monks. Enowements are left by nobles, monks, and ordinary citizens too. On the walls of Serbian churches are beautifull specimens of preserved medieval world of painting. Locations where the sacrant building were built are various; some of them were built outside the settlements, some alone and hidden in dense forests, some are situated at inaccessible rocks. Next to them were raising the dining room, living quarters and the treasury, and was surrounded by stone walls. However, the Serbian monasteries have not been historically isolated from the world. They have always been places where people gathered, so that today the monastery’s gates open for all visitors of goodwill. On some locations there are plenty of them into a small space (Ovčar-Kablarska Gorge, Valley through Ibar)… Within Serbia, there are 212 monasteries, of which 54 were declared monuments and on the World Heritage List of UNESCO have been included: Stari Ras with Sopoćani, Studenica and monasteries on Kosovo and Metohija – Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija and Bogorodica Ljeviška.

Monasteries of Serbia

The architecture of mediaeval Serbian monasteries is particularly varied. During the 13th and into the 14th century some of the most striking churches were built, whose proportions and decorative facade and sculptural work suggest Romanesque influence (Studenica, Banjska, Dečani, Gradac, Arilje, Mileševa, Sopoćani and others). These are referred to as belonging to the Raška School. The first half of the 14th century during the reign of King Milutin saw the construction of works of exceptional architecture and artwork, such as Gračanica.

The period after 1371. saw the rise of a characteristic architectural style called the Morava School in the Morava river valley, with its multicolored facades and decorative relief work, (e.g. Ravanica, Lazarica, Ljubostinja and Kalenić).

Mediaeval monasteries and churches are not just features on the landscape of Serbia, they are features of the soul of Serbia, as well as being art galleries in a very real sense. The frescoes and icons in Serbia’s churches are a significant part of Serbia’s cultural, historical and national wealth.

Valley of kings

In the valley of the rivers Ibar and Raška, from Kraljevo southwards to below Novi Pazar, the mediaeval Serbian state was born. That is why some call it Dolina Kraljeva (‘Valley of the Kings’) while others call it Dolina Jorgovana (‘The Lilac Valley’). In any event, this valley is home to some of the most valuable Serbian medieval monasteries.

Monastery Studenica is one of the reachest and biggest monasteries of Serbian ortodox church. It is situated 57 km from Kraljevo, and it was founded by Stefan Nemanja at 1190.year. Monastery is famous for its collection of frescoes from XII and XIV century.

Mileševa is a Serbian Orthodox monastery located near Prijepolje, in southwest part of Serbia. It was founded by King Vladislav, in the years between 1234 and 1236. The church has frescoes by the most skillful artists of that time, including one of the most famous in Serbian culture, the “White Angel”, which depicts an angel on Christ’s grave.

The Sopoćani monastery an endowment of King Stefan Uroš I of Serbia, was built in the second half of the 13th century, near the source of the Raška River in the region of Ras, the centre of the Serbian medieval state. The church was dedicated to the Holy Trinity and completed around 1265, with interior decorated shortly thereafter.

The Žiča monastery is considered the “mother of all churches”, with its characteristic red facade. It is the place where its benefactor, Stefan Prvovenčani (’the First-Crowned’) was crowned the first Serbian king of the Nemanjić dynasty. Legend has it that six more kings were to be crowned here and that for each a door would be opened and then bricked up, hence the poetic name, Žiča of the seven doors.

Morava monasteries

The tragic defeat of the Serbian armies by the Turks at the Battle of Marica in 1371 had two long-term consequences for the fate and future of the Serbian state and its people. The northern regions of the former kingdom, which especially in the time of the first Nemanjić rulers were neglected regions, in the time of Prince Lazar and Despot Stefan Lazarević became exceptionally important. They became the center of Moravian Serbia and of the Despotate, where despite a lack of prior strong tradition or cultural movements a new school of art was born, which in the originality of its expression went far beyond the relatively constrained borders of the rejuvenated state.

Morava churches Lazarica, Ravanica, Ljubostinja and Kalenić represents a new type of church bulding, where an important place went to decorative sculpture. On the portals and windows, there are rosettes and bows in alternating strips, fantastic animals and human figures. Moravian decoration is a completely novel proof of creative power of the time.

The Morava school of architecture, the last great epoch in mediaeval Serbian art, lasted from 1371 to 1427. However, its reverberations can be traced all the way to Serbia’s loss of independence in 1459, when artistic activity was extinguished, and its last expression disappeared.

Fruška Gora monasteries

In the area 50 kilometers long and 10 kilometers wide on the Srem Fruška Gora mountain is located sixteen Serbian Orthodox monasteries. their masonry was initiated after the great migration of Serbs 1690. when the Serbs then crossed into Hungary and in those areas they have found refuge from Turkish persecution. For the mountain, it is often said that it is the Serbian Holy Mountain because on its slopes housed a large number of monasteries and there was founded the spiritual center of the Serbs in exile. The monasteries are: Krušedol, Grgetek, Velika Remeta, Mala Remeta, Novo Hopovo, Staro Hopovo, Vrdnik, Jazak, Rakovac, Beočin, Bešenovo, Šišatovac, Petkovica, Kuveždin, Divša and Privina Glava.

Ovčar and Kablar monasteries

In the West Morava River Gorge, on steep slopes of Kablar and Ovčar mountain, is located community known as the Serbian monastery of Mount Athos. They were built in the fourteenth and fifteenth centuries. Retreating before the Turkish invaders, Serbian monks found a deserted place far from the world and started building monasteries. According to tradition, on this small space there was a complex of more than forty monasteries, and today is only ten: Blagoveštenje, Vavedenje, Vaznesenje, Ilinje, Jovanje, Nikolje, Preobraženje, Sretenje, Uspenje and Holy Trinity monastery.

Treasures

Treasures were created simultaneously with the establishment of monasteries as patrons for centuries and many pilgrims contribute those valuable artistic and liturgical objects. In the showcases of the monastery treasury, visitors can still see relics of the monastery, gospels, gold crosses, church embroidery, studded with silver icons and many other treasures. The most famous serbian manuscript, Miroslav’s gospel made around 1180. year at the court of Prince Miroslav, decorated with elaborate, vignettes and initials of Romanesque style.

И сад стигосмо до 20тог Века где се лајкујемо, стронг из бјутифул, фолоу ми, акција, специјална акција, итд. Продадосмо српски језик за увозних ТВ програма да нам се индиректно испира мозак. Додатно сам чуо да треба максимално да искулирам, па да вам преведем на српски – склањам се ја од вас примитиваца и сељобера док не одете натраг под стенз испод које сте нос промолили, немам намеру да продајем веру ѕа вечеру никоме. Баш једва чекам да ме неки авлијанери лајкулу. Онај ко не воли матерњи језик не може волети ни своју земљу и људе. Изволте у Холандију, Немачку, Енглеску заједно са сексуално девијантним трансѓендерима, хомосима и лезбосима, тамо вас чекају на црвеном тепиху као мало воде на длану. Овде нама не требате да би смо убедили запад како умемо да се додворавамо. Као што каза овај друго наведени чланак Вук Караџић би једва разумео данашњи српски и то је срамота. Ваљда и они полуписмени знају за

Младо жито навијај класове
Још се чује Лазарева клетва
Док скупљамо крваве пластове
Прије рока дошла ти је жетва

Нека буде што бити не може: то је косовско опредељење, то је чуо честити Кнез Лазар 1389. у Самодрежи, то је слушао целе ноћи уочи Боја док је гледао видовданске звезде над Косовом и своју војску која је спавала између ватри, војску која је пре смрти “избрисана са списка живих и жртвована за част отаџбине”, које већ нема иако још јесте и која ће тек да постане иако је већ има, која је Beћ мртва иако још жива и већ васкрсла пре смрти. (Управо то је та србска хришћанска онтологија Крста и Васкрса која својим небоземним динамизмои надилази све категорије статичне западњачке метафизике и њеног схватања бића и небића).

Ако нисте ово чули раније, латите се Горског Вијенца и све ће вам бити јасније.

Стварно ме је срамота да помињем Његоша, Вука, Доситеја, Домановића и остале стубове српства, мудрости, непокорности, истрајности, и самообнављања под најнеповољнијим условима наметаним од снажнијих, и опет нас нико не сломи, али сами себе нерадом ломимо лако и брзо. Доста будалаштина. Као што ми морамо бити достојни својих предака, тако наша деца треба да буду достојна нас. Како? Сигурно не, кроз лајкујте ме на фејсбуку, стронг из бјутифул, и сличних будалаштина. Будимо достојни и предака и потомака. Радом, трудом, приљежноћу, трудом, борбом. Маните се будалаштина са Масонима, Мормонима, они немају ни 10тину малина и купина које ми имамо, нити имају Његоша, Доситеја, Вука, Домановића, друге да не помињем. Коме није јасно нека погледа ову слику

Ћуприја: Бугарски војници вешају српске цивиле, инвалиде и жене

Унапред се извињавам што ће наредних 300нак страница ове књиге морати да буде на енглеском, али у суптротном би ми требало 10 година ѕа 300 страница. Овако и странци имају прилику да се упознају са нашим врлинама, а ми само да се подсетимо. И након свих мука сам чврсто решен да се већина овог дела носи предметима политике, здравства и образовања (не школовања него баш образовања, велика разлика)

Ценим друге погледе, али свој највише. У овом кратком уводу ће бити само осврта на веру, не религију, него веру, образовање не школовање него образовање, политику, не демократију него слободарство, здравство, спутавање одлива мозгова, просветитљски дух Србије, племенитост, милосрђе, које је непреводљиво на друге језике, само зато што тамо не постоји, ситница. По узору на Исуса Христа, сваком сам спреман да оперем ноге без обзира које вере био, али своје не дајем.

Поново молим за извињење, што је превише овог штива на поганом енглеском, али са проласком времена и то ће бити решено. Имајте храбрости да се уједините са мајком Србијом и да сви сруњимо ово отровно стање у коме смо се нашли. Лако може да се деси да постанемо свеска бакља за нови поредак без овог бездушног, израбљивавања квазикапитализма а да не урушимо слободно тржишну економију. Ако нам је остао низ цркава, Његош, Вук, Доситеј, Домановић, фреске, знакови поред пута, преживели, па се сјединили са Келтима, Грцима, одбили Османлије после безброј пораза, – по Војводи Мишићу изградили главни град где је требала да буде гранична караула, па нам је Београд био више под Турцима и Мађарима да изнесемо живу главу – него под Србијом. Али ипак ми све то прегурасмо. Е тај исти нагон за слободарством сад треба потхрањивати, а да је свету памети следили би нас и остали народи (прво најсроднији Руси, Белоруси, Бугари, Македонци, Грузијци, а потом и патни свет међз паганским Енглезима, Немцима, и осталима – мени се не жури, нек нас стигну и следе, кад се опамете. По свему судећи би требало ми, (Срби), да будемо вође новог светског поретка, па тек онда дебело да наплаћујемо извоз мозгова који би наше знање преносили Французима, Немцима и осталим који хоће да се реше јарма под којим су – е ту нека буде уједињење слободарских народа (видели смо Француску Комуну, Америчкз борбу за независност, Октобарску Револуцију – нема те која није донела неко ДОБРО. Имам милион примедби на свој допис али ништа на овом свету није неисправљиво, а понајмање рад неког Илије Павловића, сетимо се генијалног Кинеза Конфучија – : од најмање варнице креће неукротиви шумски пожар – шта чекамо, лимун, да нас неко дарива – е то неће да се деси док га ми сами не створимо. Ако мислите да сам се разгоропадио, сачекајте да вам осветлам запажања још једног Сбина, ако ово нисте видели – срам да вас буде

Извештај краљу Александру по повратку из Сплита
(Из белешке секретара Живојина Мишића, г. Милорада Павловића)

„Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш….. ствар је пропала…..

Ништа се не може зајазити, ничим што би јој се понудило.

Ја сам са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се
земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу.

Границе ће бити где их ми повучмо, а ми ћемо
их повући не онде где наше амбиције избијају
на површину, него онде где историја и
етнографија кажу; где каже језик и обичаји,
традиција и најзад, где се сам народ по
слободној вољи определи, па ће бити и право и
Богу драго.

А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они
Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми
њима нећемо усрећити… Ти су људи сви одреда,
прозирни као чаша, незајажљиви и у толикој
мери лажни и дволични, да сумњам да на кугли
земаљској има већих подлаца, превараната и
саможивих људи.

Не заборавите Височанство моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете
се љуто кајати.”

Да се не китим туђим перјем превише, али ето вам једног од првих загоровника да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се
земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја.

Ма какве НГО и невладине организације од страног новца, могу да бирају или затвор или нек се селе тамо одакле добијају новце, треће нема. Исто са сексуално девијатним, нека се слободно селе тамо где их прихвате, нама треба пород Српски. Просто као пасуљ. Јесам покрао и Мишића и Аристотела и Сократа и Волтера и Париску Комуну, и Руску Револуцију, али се тако стичу знања. Ако мислите да сам се разгоропадио, сачекајте да дођем до одељка где тражим да се Србија огради бодљикавом жицом па у Вршцу, Суботици и свим пограничним градовима да продајемо малине остатку света ѕа 10,000 динара комад, исплативо само у динарима, па ако хоће органску храну, нек стану у ред од Суботице до Хелсинкија, један по један и не наплаћујемо вам ни извоз, а на другој тезги шљиве, па купине, па јабуке. Минимално дозвољена куповина 2 камиона по око 50,000.00 евра данашњих, па ви тамо лупајте главу и продајте вашим Турцима уз још дебљу маржу, па да видимо чија мајка црну вуну преде, а не ми вас да мољакамо него ви да клечите на нашој граници да прежите те ваше силне и моћне прогресе и напретке. У будуће разматрамо сваки страни женски јајник оплођен српством од 100,000.00 евра па навише, хтели сте слободно тржиште, ето вам га. Колико пара, толико музике. А можемо и да вам понудимо залеђене сперматозоде на кап. Наш ДНК запис доминира, знам мого Срба који су изродили децу ван Србије (чак и мој син Милош тера спрдњу да имам коцкастз главу као Константин Велики, па нећу ваљда ромбоид.

Ова наша багљава политика да се регулише па да се
земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. И као што сам претходно навео значај на на веру, не религију, него веру, образовање не школовање него образовање, политику, не демократију него слободарство, здравство, спутавање одлива мозгова, просветитљски дух Србије, племенитост, милосрђе, које је непреводљиво на друге језике, само зато што тамо не постоји.

Ето шта је то 30так страница и готов увод, а сад ће тек да пуца на све стране кад дођемо до разраде. С обзиром да смо релативно необразовани, мораћу да унесем пуно просветитељства, значи неки делови ће бити обимни и кабасти, али морамо негде да се просвећујемо, где боље него у књигама, нарочито својих предака и оних паметнијих од нас.

Вози Мишко.

С вером у Бога и Српство уз помоћ искрених родољуба Дуција Симоновића, Милоша и Синише Плавшића, Весне Коцић, Вука, Његоша, Радоја, Доситеја. За мном браћо Срби и сестре Српкиње. Да се разумемо, у Хеленској Грци су све околне народе, Спартанце, Македонце, Трачане, Лидијце, а да не говоримо о Персијанцима и Египћанима, Сицилијанцима сматрали Варварима, јер ови остали нису веровали у Грчке Богове. По том истом принципу ја многе називам Варварима ево пластичног примера: у Српској војсци је увек поклич био ЗА МНОМ, а међу Паганима Немцима: März vorwärts. Ето вам Пагана, народа без душе, па јел нису Пагани кад пиштољем гурају Босанце, Хрвате, Словаке, Чехе у прве редове да гину у има Немачке (Аустро Угарске, исти народ. Док код нас Петар Бојовић, Живојин Мишић, Павле Јуришич Штурм, Степа Степановић, Радомир Путник, Јанко Вукотић, Божидар Јанковић, Драгутин Димитријевић Апис, Вукоман Арачић, Михаило Живковић Гвоздени, Живко Павловић, Димитрије Туцовић, Гаврило Принцип, јесте да је Гаврило био туберкулозни момак испод 20 година ево и његових стихова из тамнице за које је ретко ко чуо па стога више и вреде:

“Сарајевски атентат 1914″.

Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све ко јуче
Сутра се исто спрема.

И место да смо у рату
Док бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт.
Ја нијесам идиот –
Па то је за мене смрт.

Ал’ право је рекао пре
Жерајић соко сиви:
“Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи!”

Ма нек изгинемо али овако не иде, морамо да се боримо до последње капи (њихове крви). Победа је сигурно наша. Славу не прихватам, ордење нећу, али у прве редове хоћу.

for more work please log into: http://www.lulu.com/spotlight/iliya