Das Narrenschiff – Serbian, German, English and Allegory of the cave – Serbian, German, English

Ship-Of-Fools-Die-Blau-Schuyte-1559

Platos-Allegory-of-the-Cave-by-Damien-CORBY-in-2014




Das Narrenschiff – Serbian, German, English
Allegory of the cave – Serbian, German, English

 

Србији

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Das Zweite Narrenshiff, Brod Ludaka, Narrenschiff, Freiheit und Tyrannei
Per: Sebastian Brant (latinisiert Titio; geboren 1457 oder 1458 in Straßburg; gestorben 10. Mai 1521 ebenda) war ein deutscher Jurist, Professor für Rechtswissenschaft an der Universität Basel (1489–1500) und von 1502 bis zu seinem Tod 1521 Stadtsyndikus und Kanzler der Freien Reichsstadt Straßburg. Er war einer der produktivsten Autoren lateinischer Andachtslyrik und Herausgeber von antiken Klassikern und Schriften italienischer Humanisten. Sein 1494 veröffentlichtes Werk Das Narrenschiff begründete seinen Ruhm als Autor des deutschen Humanismus

Lassen Sie mich der erste zu sein, der auf viele meiner bevorstehenden Fehler hinweist, da es nicht so einfachist, dreisprachig zu sein, und es wird Fehler und Fehler durch den Scheffel geben.
Es gibt viele häufige Fehler in der heutigen Welt, und schlimmer noch, wir umarmen sie und halten sie für “normal”, üblich. Am gefährlichsten ist unsere Unfähigkeit, Freiheit von Demokratie zu unterscheiden. Freiheit steht immer für sich allein und beruht auf ihren eigenen Prinzipien und Postulaten – andererseits kann die Demokratie als Nebenprodukt der Freiheit auftreten. Analogie: In schlecht ausbalancierten Zeiten können Sie Demokratie allein mit absolut keiner Freiheit haben. Das gleiche wie ein Auto ohne Treibstoff zu haben und es bergab zu schieben – aber Sie werden die Bewegung haben, aber keinen Motor. Die hellenischen Stadtstaaten hatten eine “Demokratie”, mehr oder weniger eine Mafiregierung – die Mehrheit entschied, und genau deshalb war Sokrates, obwohl die Demokratie seine Idee war. Zur gleichen Zeit hatten die spartanischen Sklaven (die Heloten) weder Freiheit noch Demokratie. Lasst uns damit aufhören, uns zu zeigen, dass wir Demokratie haben – was wir haben (auf der ganzen Welt ist eine konstruierte Fehlkonstruktion Frankensteins handgemachte Demokratie und es ist keinen Pfifferling. Auf die gleiche Weise, wo FREIHEIT seine grundlegenden Postulate und Prinzipien hat beide, fest, klar und kompromisslos, hat DEMOKRATIE auch ein paar kleine böse Schwestern als Postulate, aber eher amöboide, sich ständig verändernde, Gestaltwandler, der erste ist MEDIA

English: Das Zweite Narrenshiff, Brod Ludaka, Ship of Fools, Liberty and Tyranny per: Sebastian Brant (Latinized Titio, born 1457 or 1458 in Strasbourg, died 10 May 1521 ibid) was a German lawyer, professor of law at the University of Basel (1489-1500) and from 1502 until his death in 1521 city syndic and chancellor of the Free Imperial City Strasbourg. He was one of the most prolific authors of Latin devotional poetry and publisher of ancient classics and writings of Italian humanists. His 1494 published work Das Narrenschiff established his fame as the author of German humanism

Let me be the first one to point many of my upcoming errors since it’s not that easy to be trilingual and there will be errors and errors by the bushel.
There are many common errors present in today’s world, and worse yet, we embrace them and think of them as “normal”, customary. The most perilous is our inability to distinguish Liberty from Democracy. Liberty always stands alone and is based on its own principles and postulates – on the other hand democracy may, or may not, come as a byproduct of liberty. Analogy: At badly balanced times you may have democracy alone with absolutely no liberty. Same like having a car without fuel and pushing it downhill – yet you will have the movement, but no engine. The Hellenic city states did have “democracy” of sorts, more or less a mob rule – majority decides and that is exactly why Socrates was dead set against it, in spite of the fact that democracy was his brainchild. At the same time the Spartan slaves (the Helots), had neither liberty nor democracy. So let’s STOP KIDDING OURSELVES THAT WE HAVE DEMOCRACY – what we have (all over the world, is some concoction misconstruction Frankenstein hand-made democracy and it is no worth a damn. In the same fashion whereby LIBERTY has its basic postulates and principles which are both firm, clear and uncompromising, DEMOCRACY too has a few little evil sisters as postulates, but rather amoeboid, ever-changing, shape-shifters, first one being MEDIA

Брод лудака, Слобода и Тиранија, по немачкој књизи Das Narrenshiff po: Себастијан Брант (Латинизован Титио, рођен 1457. или 1458. у Стразбуру, умро 10. маја 1521. године) био је немачки адвокат, професор права на Универзитету у Базелу (1489-1500), а од 1502. до његове смрти у 1521. синдикалном и канцелару Слободан Империални Град Страсбург. Био је један од најплоднијих аутора латинске девотионалне поезије и издавача древних класика и писања италијанских хуманиста. Његов рад из 1494. године, Дас Нарренсцхифф, успоставио је своју славу као аутор немачког хуманизма

Дозволите ми да будем први који указује на многе моје предстојеће грешке, јер то није лако бити тројезичан, а биће грешке и грешке на све стране.
Постоји много заједничких грешака присутних у данашњем свету, а још горе, прихватимо их и мислимо на њих као “нормалне”, уобичајене. Најопаснија је наша неспособност да се разликује Слобода од Демократије. Слобода увек стоји сама и заснива се на сопственим принципима и постулатима – с друге стране демократија може или не може доћи као нуспродукт слободе. Аналогија: У лоше избалансираном времену можда имате демократију с апсолутно никаквом слободом. Исто као да имате аутомобил без горива и гурајте га низбрдо – ипак ћете имати кретање, али нема мотора. Градске државе у Грчкој имале су “врсту демократије”, мање-више владавине руље – већина одлучује и управо је то разлог зашто је Сократ био заклето против тога, упркос чињеници да је демократија његова идеја. Истовремено, робови Спартанаца (Хелоти) нису имали ни слободу нити демократију. Па, хајде да зауставимо ЗЕЗАЊЕ У ЗДРАВ МОЗАК, ЗАЛУЂИВАЊЕ ДА ИМАМО ДЕМОКРАТИЈУ – оно што имамо (широм света, је нека измишљотина Франкеншстајонове руком направљене демократије и није вредно никаквог проклетства. На исти начин на који СЛОБОДА има своје основне постулате и принципе који су и чврста, јасна и бескомпромисна, ДЕМОКРАТИЈА такође има неколико малих сестринки као постулата, већ су амоебоидни, стално променљиви, паразити, променљиви у облику, а први је МЕДИЈА.

ENGLISH:
Let me start the story of P. The family of P had an elder who was a seller of pigs and a grower of plums in a central Serbian town. P. Senior had made frequent trips to Thessaloniki by horse and carriage. Often time all the pigs would be sold but on his return his wife would count the proceeds and realize he brought in less money than he took from home on his departure. Mrs. P. became suspicious and in spite being 7 months pregnant decided to join her husband Mr. P. Sr. on his next trip to make sure he didn’t gamble or spent money on prostitutes which were abundant along that road.

Deutsch:
Lassen Sie mich die Geschichte von P. beginnen. Die Familie von P. hatte einen Ältesten, der Schweineverkäufer und Pflaumenzüchter in einer zentralserbischen Stadt war. P. Senior war häufig mit Pferd und Wagen nach Thessaloniki gefahren. Oft würden alle Schweine verkauft, aber bei seiner Rückkehr würde seine Frau den Erlös zählen und feststellen, dass er weniger Geld mitgebracht hatte, als er bei seiner Abreise von zu Hause mitnahm. Frau P. wurde misstrauisch und entschloss sich trotz ihres 7-monatigen Schwangerschaftsjahres, bei ihrem nächsten Besuch zu ihrem Mann, Herrn P. Sr., zu gehen, um sicherzustellen, dass er nicht auf Prostituierte spielte oder Geld ausgab, die auf diesem Weg reichlich vorhanden waren.

SRPSKI:
Дозволите да започнемо причу о П. Породица П је имала старца који је био продавац свиња и узгајивач шљива у централном српском граду. П. Старији је често путовао у Солун коњем и кочијама. Често ће се све свиње продати, али по повратку његова супруга ће рачунати приход и схватити да је донео мање новца него што је имао кад је одлазио од куће. Гђа П. постала је сумњива и, упркос томе што је била 7 месеци трудна, одлучила је да се придружи њеном супругу П. Старијем на свом следећем путовању како би се уверила да се није коцкао или потрошио новац на проститутке које су биле обилате дуж тог пута.

ENGLISH:
About a month later they took the horse and carriage Mr. P. Senior and his wife Mrs. P – now 8 months pregnant. Sure enough she caught him both gambling and whoring around. She gave birth in the Serbian-Greek border town called Bitola. It was a boy M.P.
The young M.P. Junior was 20 years old when the Second World war broke out, but he stayed in Belgrade working as a mechanic’s apprentice in the city’s public transport system. After having occupied all of Yugoslavia (and Serbia) the Germans took to repairing their BMWmotor-bikes, their Mercedes-Benz Trucks, their Skoda made Panzer tanks at that same facility. After the defeat of the Third Reich, the young M.P. openly claimed that he profited most from the occupation, since he learned the trade from the best (meaning Germans). Is it beginning to sound like The Ship of Fools yet? Keep it up, we are getting closer to the punch line.
СРПСКИ:
Отприлике мјесец дана касније узели су коња и кола г. П. Сениор и његова супруга госпођа П – сада осам месеци трудноће. Сигурно је ухватила и коцкање и курвовање около. Родила се у српско-грчком граничном граду званом Битола. То је био дечак М.П.
Млади М.П. Младићу је било 20 година када је избио Други светски рат, али је остао у Београду који ради као механичарски ученик у градском систему јавног превоза. После окупирања целе Југославије (и Србије) Немци су отишли на поправку својих мотоцикала БМВ-а, њихових Мерцедес-Бенз камиона, њихови Скода су направили Панзерове тенкове у том истом објекту. Након пораза Трећег рајха, млади М.П. отворено је тврдио да је највише научио од окупације, пошто је сазнао механику од најбољих (што значи Немци). Да ли почиње звучати као Брод помало? Наставите, приближавамо се закључку Брода лудака.

DEUTSCH:
Ungefähr einen Monat später nahmen sie das Pferd und den Wagen Herr P. Senior und seine Frau Frau P – jetzt im achten Monat schwanger. Sicher genug, dass sie ihn sowohl beim Spielen als auch beim Herumspielen ertappte. Sie gebar in der serbisch-griechischen Grenzstadt Bitola. Es war ein Junge M.P.
Der junge M.P. Junior war 20 Jahre alt, als der Zweite Weltkrieg ausbrach, aber er blieb in Belgrad als Mechanikerlehrling im öffentlichen Verkehrssystem der Stadt. Nachdem sie ganz Jugoslawien (und Serbien) besetzt hatten, nahmen die Deutschen ihre BMW Motoren, ihre Mercedes-Benz Kamionen, instand, deren Skoda Panzer Tigar und Panter panzer, in der gleichen Anlage baute. Nach der Niederlage des Dritten Reiches hat der junge M.P. Er behauptete offen, dass er am meisten von der Besatzung profitiert habe, da er den Handwerk (hat gelernt) von den Besten (also den Deutschen) habe. Fängt es schon an wie das Narrenschiff zu klingen? Weiter so, wir nähern uns der Punkt.

SHIP OF FOOLS:
The characters board a German ocean liner in Veracruz, Mexico, for a voyage to Bremerhaven, Germany, along with 600 displaced workers in steerage, being deported from Cuba back to Spain, and a not-so-exotic band of entertainers, for whom the voyage is just a job. Some are happy to be bound for a rising Nazi Germany, some are apprehensive, while others appear oblivious to its potential dangers.
The ship’s doctor, Schumann, takes a special interest in La Condesa, a countess from Cuba who has an addiction to drugs and is being shipped to a Spanish-run prison on Tenerife. Her sense of certain doom is contrasted by the doctor’s determination to fight the forces of oppression, embodied by his insistence that the people in steerage be treated like human beings rather than animals. The doctor himself has a secret, a terminal heart condition, and his sympathy for the countess soon evolves into love.
Several passengers are invited to dine each night at the captain’s table. There, some are amused and others offended by the anti-Semitic rants of a German businessman named Rieber who – although married – is beginning an on-board affair with Lizzi, a busty blonde. The Jewish Lowenthal is invited instead to join a dwarf named Glocken for his meals, and the two bond over their exclusion: the character Gloken sometimes speaks to the audience, more often at the beginning and the end of this film. Eventually a passenger named Freytag seems shocked to find himself ostracized when Rieber learns that his wife is Jewish.
Others aboard include a young American couple, David and Jenny, who bicker because David is unhappy at his lack of success with painting. A divorcée, Mary Treadwell, drinks and flirts, on a quest to recapture her youth in Paris. Bill Tenny is a former baseball player disappointed in the way his career never quite took off. They are distracted by the music and the professional dancers, whose flirtations seem to skirt the edges of solicitation, or dive right in to the seedy side of oblivion. The ship stops in Spain where the displaced workers and La Condesa disembark. The doctor dies before the ship reaches Germany. Upon the arrival in Germany, everyone leaves the ship, but the Nazis have taken over. Addressing the audience, Gloken asks how important the appearance of the Nazis are to him and the others, to which he says the word “Nothing”.
Conclusion: Second World War, rise of the Nazi powers? Nothing? This surely was a ship of fools. Not too far off from the younger M.P. who “profited greatly” under German occupation.

DEUTSCH:
Die Charaktere steigen in Veracruz, Mexiko, für eine Reise nach Bremerhaven, Deutschland, zusammen mit 600 vertriebenen Arbeitern im Zwischendeck, die von Kuba zurück nach Spanien deportiert werden, und einer nicht so exotischen Bande von Unterhaltern, für die die Reise ist nur ein Job. Manche sind glücklich, für ein aufstrebendes nationalsozialistisches Deutschland gebunden zu sein, manche sind ängstlich, andere scheinen sich ihrer möglichen Gefahren nicht bewusst zu sein.
Der Schiffsarzt Schumann interessiert sich besonders für La Condesa, eine drogenabhängige Gräfin aus Kuba, die in ein spanisches Gefängnis auf Teneriffa verschifft wird. Ihr Gefühl für einen bestimmten Untergang steht im Gegensatz zu der Entschlossenheit des Arztes, die Unterdrückungskräfte zu bekämpfen, indem er darauf besteht, dass die Leute im Zwischendeck so behandelt werden wie Menschen und nicht als Tiere. Der Arzt selbst hat ein Geheimnis, eine terminale Herzkrankheit, und seine Sympathie für die Gräfin entwickelt sich bald zur Liebe.
Mehrere Passagiere sind eingeladen, jede Nacht am Kapitänstisch zu speisen. Dort werden einige von den antisemitischen Gerüchten eines deutschen Geschäftsmannes namens Rieber belustigt und beleidigt, der – obwohl verheiratet – eine Affäre mit Lizzi, einer vollbusigen Blondine, beginnt. Der jüdische Lowenthal wird stattdessen eingeladen, sich mit einem Zwerg namens Glocken zu seinen Mahlzeiten zu treffen, und die beiden verbünden sich über ihren Ausschluss: Die Figur Gloken spricht manchmal mit dem Publikum, öfter am Anfang und am Ende des Films. Schließlich scheint ein Passagier namens Freytag geschockt zu sein, als er erfährt, dass seine Frau Jüdin ist.
Andere an Bord sind ein junges amerikanisches Paar, David und Jenny, die sich zanken, weil David unglücklich ist über seinen Mangel an Erfolg beim Malen. Eine Scheidung, Mary Treadwell, trinkt und flirtet auf der Suche nach ihrer Jugend in Paris. Bill Tenny ist ein ehemaliger Baseball-Spieler, enttäuscht über die Art und Weise, wie seine Karriere nie richtig auflebte. Sie werden von der Musik und den professionellen Tänzern abgelenkt, deren Flirten die Grenzen der Aufforderung zu durchbrechen scheinen, oder direkt in die schäbige Seite der Vergessenheit eintauchen.
Das Schiff hält in Spanien, wo die vertriebenen Arbeiter und La Condesa aussteigen. Der Arzt stirbt, bevor das Schiff Deutschland erreicht. Bei der Ankunft in Deutschland verlassen alle das Schiff, aber die Nazis haben übernommen. Gloken wendet sich an das Publikum und fragt, wie wichtig das Auftreten der Nazis für ihn und die anderen ist, zu denen er das Wort “Nichts” sagt.
Fazit: Zweiter Weltkrieg, Aufstieg der Nazi-Mächte? Nichts? Das war sicherlich ein Narrenschiff. Nicht zu weit weg vom jüngeren M.P. der unter deutscher Besatzung “sehr profitiert” hat. Übrigens ist hier ein Geheimnis, der jüngere M.P. ist mein Vater und der ältere P. Senior war mein Großvater.
СРПСКИ, БРОД ЛУДАКА:
Ликови се укрцају у немачку океанску линију у Веракрузу у Мексику за путовање у Бремерхавен у Немачку, заједно са 600 расељених радника у крстарењу, депортованих са Кубе назад у Шпанију и не-егзотичне групе забављача, за које путовање је само посао. Неки су срећни што су везани за растућу нацистичку Немачку, неки су забринути, док други изгледају немарно, заборављајући за потенцијалне опасности.
Доктор брода, Шуман, посебно се интересује за Ла Кондесу, грофицу са Кубе која има зависност од дроге и која се испоручује у затвор у Шпанији на Тенерифеу. Њен осећај за одређену несрећу супротстављен је одлуком доктора да се бори с силом угњетавања, утјеловљеним његовим инсистирањем да се људи који се управљају третирају као људска бића, а не животиње. Лекар сам има тајну, терминално срчано стање, а његов симпатитет за грофицу ускоро еволуира у љубав.
Неколико путника је позвано да сваке вечери седе за капетановим столом. Тамо, неки су забављени, а други су увредени антисемитским брбљањем немачког бизнисмена по имену Риебер који – иако ожењен – почиње везивање са Лизи, прсатом плавушом. Уместо тога, Јеврејка Ловентхал се придружује патуљу по имену Глокен за своје оброке, а две везе везане за њихову искљученост: лик Глокен понекад говори публици, чешће на почетку и крају овог филма. На крају је путник по имену Фреитаг изгледао шокиран што је открио да је престрашен када Риебер сазна да је његова жена јеврејка.
Други на броду укључују младог америчког пара, Дејвида и Јенија, који се боре јер Давид није задовољан због недостатка успеха у сликарству. Разводница, Мари Треадвелл, пије и флертује, у потрази за повратком своје младости у Париз. Бил Тени је бивши бејзбол играч разочаран у начину на који његова каријера никад није успела. Одушевљени су од стране музике и професионалних плесача, чије флертовање изгледа као да сукобљавају рубове потражње, или се потопите у загонетну страну заборава. Брод се зауставља у Шпанији, где расељени радници и Ла Цондеса излазе. Доктор умре пре него што брод дође у Немачку. По доласку у Њемачку, сви напуштају брод, али су нацисти преузели. Обраћајући се публици, Глокен пита колико је важно да су нацисти за њега и остале, на које каже реч “Ништа”.
Закључак: Други светски рат, пораст нацистичких сила? Ништа? Ово је свакако био брод будала. Не тако далеко од млађег М.П. који је “добро профитирао” под немачком окупацијом. Успут, овде је тајна, млађи М.П. је мој отац и старији П. Сениор је био мој деда.

those-who-can-make-you-believe-absurdities

 

“Diejenigen, die dich dazu bringen können, Absurditäten zu glauben, können dich dazu bringen, Gräueltaten zu begehen.”
“Они који могу да те натерају да верујеш у апсурд, могу учинити да почините зверства”.
Plato: Allegory of the cave would have been a more adequate allegory, but, in my fears of predominant Serbian lack of enlightenment, I chose the more narrative and a simplistic path with the story of P. followed by the German clasic, Das Narrenschiff. Let’s take a brief overview of Plato’s work too: Plato has Socrates describe a group of people who have lived chained to the wall of a cave all of their lives, facing a blank wall. The people watch shadows projected on the wall from objects passing in front of a fire behind them, and give names to these shadows. The shadows are the prisoners’ reality. Socrates explains how the philosopher is like a prisoner who is freed from the cave and comes to understand that the shadows on the wall are not reality at all, for he can perceive the true form of reality rather than the manufactured reality that is the shadows seen by the prisoners. The inmates of this place do not even desire to leave their prison, for they know no better life. The prisoners manage to break their bonds one day, and discover that their reality was not what they thought it was. They discovered the sun, which Plato uses as an analogy for the fire that man cannot see behind. Like the fire that cast light on the walls of the cave, the human condition is forever bound to the impressions that are received through the senses. Even if these interpretations (or, in Kantian terminology, intuitions) are an absurd misrepresentation of reality, we cannot somehow break free from the bonds of our human condition – we cannot free ourselves from phenomenal state just as the prisoners could not free themselves from their chains. If, however, we were to miraculously escape our bondage, we would find a world that we could not understand – the sun is incomprehensible for someone who has never seen it. In other words, we would encounter another “realm,” a place incomprehensible because, theoretically, it is the source of a higher reality than the one we have always known; it is the realm of pure Form, pure fact.
Socrates remarks that this allegory can be paired with previous writings, namely the analogy of the sun and the analogy of the divided line.

СРПСКИ: Платон је по Сократу описао групу људи који су читав живот живе повезани са зидом пећине, гледајући празан зид. Људи гледају сенке пројектоване на зид од предмета који пролазе испред ватре иза њих и дају имена овим сенкама. Сенке су реалност затвореника. Сократ објашњава како је филозоф као осуђеник који је ослобођен из пећине и схвата да сенке на зиду нису стварност, јер он може да види стварни облик стварности, а не произведену стварност, а то су сјене од стране затвореника. Заточеници овог места чак не желе да напусте затвор, јер не знају ништа боље. Затвореници једног дана успевају да разбију своје везе и открију да њихова реалност није била оно што су мислили да јесте. Открили су Сунце, које Платон користи као аналогију за ватру коју човек не може видети иза себе. Као и ватра која баца светло на зидове пећине, људско стање је заувек везано за утиске које су примљене кроз чула. Чак и ако су та тумачења (или, у кантијској терминологији, интуиције) апсурдно погрешно представљање стварности, не можемо на неки начин да се ослободимо веза наших људских стања – не можемо се ослободити феноменалног стања баш као што се затвореници нису могли ослободити својих ланци. Ако би, међутим, морали чудесно побјећи из наше ропства, нашли би свет који нисмо могли разумјети – сунце је неразумљиво за некога ко га никада није видео. Другим речима, средићемо се са другом “државом”, непознато, јер је, теоретски, извор виших стварности од оне коју смо увек познавали; то је област чистог облика, чиста чињеница.
DEUTSCH: Platon beschreibt Sokrates eine Gruppe von Menschen, die ihr ganzes Leben lang an der Wand einer Höhle angekettet gelebt haben, vor einer leeren Wand. Die Menschen sehen Schatten, die von Objekten, die vor einem Feuer hinter ihnen vorbeiziehen, auf die Wand projiziert werden, und benennen diese Schatten. Die Schatten sind die Realität der Gefangenen. Sokrates erklärt, wie der Philosoph wie ein Gefangener ist, der aus der Höhle befreit wird und zu verstehen lernt, dass die Schatten an der Wand gar keine Realität sind, denn er kann die wahre Form der Realität wahrnehmen und nicht die hergestellte Realität von den Gefangenen. Die Insassen dieses Ortes wollen nicht einmal ihr Gefängnis verlassen, denn sie kennen kein besseres Leben. Die Häftlinge schaffen es eines Tages, ihre Fesseln zu brechen und zu entdecken, dass ihre Realität nicht das war, was sie dachten. Sie entdeckten die Sonne, die Platon als Analogie für das Feuer benutzt, das der Mensch nicht sehen kann. Wie das Feuer, das Licht auf die Wände der Höhle wirft, ist der menschliche Zustand für immer an die Eindrücke gebunden, die durch die Sinne empfangen werden. Auch wenn diese Interpretationen (oder Kantianer Terminologie, Intuitionen) eine absurde Verfälschung der Wirklichkeit sind, können wir uns nicht irgendwie aus den Fesseln unserer menschlichen Existenz befreien – wir können uns nicht aus dem phänomenalen Zustand befreien, so wie sich die Gefangenen nicht von ihnen befreien konnten Ketten. Wenn wir jedoch auf wundersame Weise unserer Knechtschaft entkommen würden, würden wir eine Welt finden, die wir nicht verstehen konnten – die Sonne ist unverständlich für jemanden, der sie nie gesehen hat. Mit anderen Worten, wir würden einem anderen “Bereich” begegnen, einem Ort, der unverständlich ist, weil er theoretisch die Quelle einer höheren Wirklichkeit ist, als die, die wir immer kennen; es ist das Reich der reinen Form, reine Tatsache.
ENGLISH: The complexity of this Hellenic allegory is almost totally lost in modern world, being distracted by the Coca-Cola culture, MacDonaldization, quick MTV cuts of gyrating asses on every song-track. Who can even concentrate beyond the first few lines? Worse yet, who in the land of the unenlightened? Therefore, a simpler approach for the non- enlightenment capable populous – that is easier to understand
GERMAN: Die Komplexität dieser hellenischen Allegorie ist in der modernen Welt fast völlig verloren gegangen, abgelenkt durch die Coca-Cola-Kultur, MacDonaldisierung, schnelle MTV-Schnitte von kreisenden Ärschen auf jedem Song-Track. Wer kann sich sogar über die ersten Zeilen hinaus konzentrieren? Schlimmer noch, wer im Land der Unerleuchteten? Daher ein einfacherer Erleuchtungsansatz, der leichter zu verstehen ist.
СРПСКИ: Сложеност ове Хеленске алегорије скоро је потпуно изгубљена у савременом свету, узнемирен културом Кока-Коле, МаkДоналдизација, брзи МТВ резови дупетара крава на свакој песми. Ко се чак може концентрирати и изван првих неколико редова? Још горе, ко је у земљи непросветљених?
Стога, једноставнији просветитељски приступ који се лакше може схватити.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s